Naime, slovenački list „Finance“ objavio je listu deset najbogatijih na svetu po pomenutom kriterijumu, služeći se podacima iz Forbsove liste najbogatijih i istočnoevropskom skalom poljskog lista „Pitanje“. Lista, na čijem je začelju Bil Gejts, nije odraz realnog bogatstva ove desetorice - naprotiv, značajno odstupa od stvarnog stanja, ali je dobra ilustracija moći koju ti ljudi imaju u državama u kojima žive. Prenoseći ove podatke, zagrebački „Jutarnji list“ je ukazao da su meksički telefonski magnat Karlos Slim Helu i Mišković, iako neuporedivi po realnom bogatstvu (60 milijardi dolara nasuprot dve), vrlo uporedivi i po političkoj moći i sveprisutnosti u biznisu svojih zemalja.
- Ovakva lista pokazuje da ćemo imati strukturu nacionalnog bogatstva koja se dogodila u Rusiji, što nije loše ako se posmatra na duži rok. Obogaćivanje tokom devedesetih godina mora biti uvedeno u legalne tokove, da takve kompanije, pri čemu „Delta“ nije jedina, ne bi iznosile novac i vraćale ga u Srbiju preko Devičanskih ostrva. Vlasnicima takvog kapitala država mora da garantuje nepovredivost. Vlasnici takvog kapitala moraju zauzvrat da prihvate pravila legalne igre. Upravo tako je Rusija rešila ovakav problem, pa od tada takve kompanije mnogo bolje posluju. Krupan kapital kod nas ne poštuje legalna pravila igre, ali zato što mu je neko to omogućio. Problem su, prema tome, institucije u našoj zemlji - smatra Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište, uz opasku da je u drugim državama krupni kapital sastavni deo i jedan od glavnih činilaca uređenog tržišta.
Profesor Danijel Cvjetićanin ukazuje da ovakva lista „govori o tome da je u afričkom plemenu najbogatiji čovek onaj koji ima upaljač i usisivač, dok saplemenici umiru od gladi“.
- Lista najbogatijih je sačinjena po veoma relativnom kriterijumu. Miškovićev uticaj u Srbiji nije srazmeran njegovom bogatstvu. Manji je u odnosu na desetoplasiranog Bila Gejtsa, koji je uticajan srazmerno svom bogatstvu. Kod nas politika dominira i nad ekonomijom, pa u njoj i njenim spoljnim mentorima treba tražiti najmoćnije ljude Srbije - ističe Cvjetićanin.
Po mišljenju Aleksandra Dende, ekonomskog analitičara, ova lista ukazuje na monopolsku i oligarhijsku poziciju politike i biznisa stvorenu posle pada Slobodana Miloševića, „iako je obećana bila takva demokratizacija i liberalizacija u kojoj će svako imati jednake šanse da radi i zaradi“.
- Umesto toga, Srbija, u odnosu na broj radno aktivnog stanovništva, ima u regionu najmanji broj malih i srednjih preduzeća , zaustavljen je proces razvoja srednjeg sloja. Slovenija je šest puta manja, a ima šest puta više preduzeća i šest puta veći BDP. Izlaz je u demokratizaciji, decentralizaciji i vraćanju imovine lokalnim zajednicama. Država 300 miliona evra poreza na godišnjem nivou usmerava na subvencije velikih državnih i društvenih preduzeća koja ne rade, umesto da potpomogne razvoj malih i srednjih preduzeća. Primera radi, „Zvezdara teatar“ je dobio više para za izgradnju nove zgrade (20 miliona evra) nego što je dato na ime podsticaja za otvaranje novih radnih mesta - konstatuje Denda.
U Kompaniji „Delta“ juče nam je rečeno da ovoj temi ne žele da komentarišu.

Lista 10 najmoćnijih
1.Ingvar Kamprad, „Ikea“, Švedska, 31 milijardi dolara, 0,93% BDP
2.Karlos Slim Helu, telefonija, Meksiko, 60 milijardi dolara, 0,44% BDP
3. Miroslav Mišković, Srbija, „Delta holding“, 2 milijarde, 0,35% BDP
4.Lakšmi Mital, „Acelor Mital“, Indija, 45 milijardi dolara, 0,15% BDP
5.Boško Šrot, Pivara „Laško“, Slovenija, 1,1 milijarda dolara, 0,14 BDP
6.Oleg Deripaska, „Surgutneftegas“, Rusija, 28 milijardi dolara, 0,13 BDP
7.Ivica Todorić, „Konzum“, Hrvatska, 800 miliona dolara, 0,12% BDP
8.Kušal Pal Sing, Indija, 50 milijardi dolara, 0,1% BDP
9.Voren Bufet, Berkšir Hathvej, SAD, 62 milijarde dolara, 0,04% BDP
10.Bil Gejts, „Majkrosof“, 58 milijardi dolara, 0,04% BDP