Smirivanje inflacije u Srbiji kroz zamenu dinara evrom ili formiranjem fiksnog deviznog kursa kroz valutni odbor, postaje sve vrelija ekonomska tema. Ni među samim ekonomistima nema jednoglasnosti oko efekta takvih mera, a nešto bi se moralo preduzeti jer je inflacija, po potrošačkim cenama, dostigla 14,5 odsto, a dinar je sve jači, na nesreću izvoznika i teret deficita platnog bilansa.

Argumenti za i protiv „srpskog evra" su krajnje suprotstavljeni i kreću se od stava Dušana Stojanovića, bivšeg viceguvernera NBS i potpredsednika američke Federalne banke za hipotekarne kredite, da bi inflacija ukidanjem dinara bila oborena na dva do tri odsto godišnje, do mišljenja Pavla Petrovića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, da bi se sa evrom ili valutnim odborom sav očekivani veliki priliv kapitala iz inostranstva u Srbiju prelio u inflaciju. Cene bi, kaže Petrović, upravo zbog nedostatka fleksibilnog deviznog kursa koji bi jačanjem dinara amortizovao udar, značajno skočile, a ne pale.

Političari bez oruđa

Zagovornici evra kao srpske valute ističu i da bi se tako političarima i interesnim grupama izbio jak instrument za manipulaciju iz ruku, i vođenje monetarne politike bi NBS prepustila Evropskoj centralnoj banci. Protivnici smatraju da bi Srbiju mogla skupo da košta činjenica da nema nezavisnu monetarnu politiku koja bi mogla da iščupa privredu iz krize.

- Mislim da uvođenje evra nije dobra ideja, pa čak ni valutni odbor. Sistem odbora imaju BiH i Bugarska, pa opet imaju visoku inflaciju. Mi smo odabrali ciljanje inflacije i fleksibilni devizni kurs, sa indirektnim uticajem NBS, kao politiku koja se u slučaju skoro svih zemalja koje su skoro ušle u EU pokazala kao dobra. U suprotnom, kapital od stranih direktnih investicija bi povećao tražnju, a zatim i inflaciju, pa bi efekat upravo bio suprotan. Jak dinar ima negativne efekte, pre svega pad konkurentnosti, ali to se rešava rastom produktivnosti. Fokus brige sada nije na kursu, već na javnoj potrošnji, tim pre što se najavljuje povećanje penzija i smanjenje poreza na zarade - ocenjuje Petrović.

S druge strane, Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, smatra da bi evro kao valuta bio mnogo kvalitetniji, a dinar bi u slučaju nekog dvovalutnog sistema, sami građani istisnuli iz prometa za nekoliko meseci.

Valutni odbor niko neće

- Tako bi se rešio problem precenjenog dinara i inflacije koja je kod nas monetarnog karaktera, odnosno posledica rasta novčane mase. Takođe, ne bismo imali trošak sterilizacije novca iz inostranstva. Ne treba smetnuti s uma da, međutim, u EU nemaju razumevanja za jednostrana uvođenja evra i verovatno to ne bi dozvolili Srbiji. Uvođenje valutnog odbora, s druge strane, ne bi podržali domaći političari, jer bi stranke morale da se odreknu socijalnih programa, investicionih planova i olakog trošenja budžeta. Sada jako skupo plaćamo jak dinar, kroz visoke kamate, destimulaciju izvoza, a i ovakav standard nećemo moći još dugo da držimo - tvrdi Stevanović.

On ne smatra da je veliki problem što centralna banka neće imati mnogo uticaja na monetarna kretanja, jer kako kaže, 95 odsto kriza u svetu su izazvane zato što je država „nešto radila" i mešala se u ekonomiju.

Treba reći da je srpsko tržište i sada veoma evroizovano, da je preko 90 odsto kredita i štednje u evrima i da zato referentna kamatna stopa i nema preterano veliki uticaj na kretanje ostalih kamata na tržištu. Međutim, treba reći da su prošle i ove godine zemlje sa valutnim odborom imale najveću inflaciju u Evropi. Tako je godišnja inflacija u aprilu 2008. u Letoniji iznosila 17,4 odsto, a u Bugarskoj 13,4 odsto.

Bolje korak po korak

Goran Nikolić, analitičar Privredne komore Srbije, ističe da bi se uvođenjem evra smanjila inflatorna očekivanja i kamatne stope, ali bi milijarda evra primarnog novca ili tri milijarde evra novčane mase koji se nalaze u dinarima morala da se menja iz deviznih rezervi.

- Mnogo je bolje da sačekamo i kao sve normalne zemlje uđemo u EU, pa i u evro-zonu, da dobijemo besplatno evre u zamenu za dinare i imamo guvernera u ECB. Mislim da je za građane korisnije da ostane dinar - ocenjuje Nikolić.