U Delta Maksiju kažu da još ne osećaju pad prometa, ali zapažaju da potrošači kupuju uglavnom osnovne životne namirnice, pre svega, ulje, šećer i meso (doduše u nešto manjim količinama), ali i voće i povrće, sokove, kafu, vodu... U ovom trgovinskom lancu ipak strahuju da bi taj trend mogao da bude zaustavljen, pogotovo ako se nastavi većzapočet rast cena svih artikala.

S druge strane, trgovce kao ni klaničare nije zabrinuo pad prodaje mesa, zabeležen početkom godine, kada je potrošnja te namirnice gotovo prepolovljena. Problem je rešen tako što su cene mesa podignute za oko deset odsto, pa posle januarskog skoka cena, kilogram svinjskog buta u prodavnicama Maksija košta čak 499,9, a junećeg 599 dinara, dok su cene u prodajnim objektima Tempa nešto niže za oko dvadeset dinara.

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, kaže za Danas da ne veruje da će ekonomska kriza naterati političare u Srbiji da se obračunaju sa monopolistima.

- Pažnja će, po svemu sudeći, biti usmerena ka marketinškim akcijama kao što je prodaja po promotivnim cenama pojedinih namirnica poput ulja, šećera, brašna ili hleba, dok će marže na ostale proizvode ostati nepromenjene. Ali, imajući u vidu činjenicu da poslovanje trgovaca zavisi od kupovne moći građana, oni će morati da se opredele da li da uz niže cene ostvaruju veći promet i obrt kapitala, ili da posluju sa višim cenama ali uz manji promet. Ipak, mislim da će se oni opredeliti za nešto niže marže, uz promotivnu prodaju osnovnih životnih namirnica na kojima je i inače zarada niska - kaže Stevanović.

On takođe procenjuje da će proizvođači određivati cene svojih proizvoda, ne obazirući se mnogo na konkurentnost, mada će određeni uticaj imati to da li im je poslovanje opterećeno kreditima. Ako jeste, što je najčešći slučaj, proizvođači će nastojati da preko nižih cena ostvare brži obrt, kako bi ublažili dejstvo visokih kamata. „A da li će proizvođači na tržišta okolnih zemalja izvoziti neke od prehrambenih proizvoda zavisi od njihove konkurentnosti, jer će im posle deprecijacije dinara, zarada u domaćoj valuti biti veća i izvoz isplativiji“, kaže Stevanović.

- Poskupljenje mesa izazvala je manja ponuda, kao i poskupljenje stočne hrane, dok je rastu gotovo svih cena doprinela deprecijacija dinara. Poskupeli su uvozni artikli iz sektora hemije, prehrambeni proizvodi, mada ne treba zaboraviti ni postojanje monopolskih i kartelskih dogovora, koje je moguće suzbiti aktiviranjem agencije za zaštitu konkurencije, naravno posle usvajanja izmena Zakona o zaštiti konkurencije. Neophodna je i transformacija robnih rezervi, koje bi svojim aktivnostima trebalo da preduprede poremećaje na tržištu. Ipak, moguće je da u narednom periodu, uz postojeći nizak standard i povećanje ponude, dođe do slabljenja pritiska na rast cena domaće robe, pa čak i uvoznih artikala - izjavio je za Danas Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.

Goran Papović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača, podseća na činjenicu da bi organizacije potrošača morale da budu jedinstvene u zahtevu za zaštitu prava potrošača, pa i kad je rečo protestima zbog neopravdanih poskupljenja osnovnih životnih namirnica.

- Čini mi se da posle najave da će pojeftiniti neki proizvod, usledi njegovo poskupljenje. Jer, uzrok najnovijeg rasta cena na tržištu nije samo ekonomska kriza, pogotovo kada je rečo nekim osnovnim namirnicama, kao što je meso, brašno, hleb... Mislim da, na primer, meso poskupljuje i zbog kršenja Zakona o zaštiti konkurencije, tako što se cene formiraju na nivou udruženja i grupacija. Država bi morala da hitno interveniše, kad je rečo cenama osnovnih životnih namirnica preko sistema robnih rezervi, striktnim sprovođenjem zakona o cenama i zaštiti konkurencije ili smanjenjem poreza na dodatu vrednost za osnovne životne namirnice - kaže za Danas Papović.

Prema procenama analitičara Instituta za tržišna istraživanja, registrovana su velika inflaciona očekivanja. Na rast cena svojih proizvoda u naredna tri meseca računa 25 odsto anketiranih, a u narednih šest meseci više od trećine anketiranih proizvođača i to zbog deprecijacije dinara, ali i rasta cene gasa. Najizraženiji cenovni pritisci prisutni su kod proizvođača sirovina i repromaterijala a rast cena očekuje se i kod robe široke potrošnje.

Najprodavanija roba iz akcijske ponude

- Tokom januara hipermarket Merkator Centar Beograd posetilo je više od 160.000 potrošača, a vrednost prosečne potrošačke korpe iznosila je oko 2.000 dinara, dok je u megamarketu u tržnom centru M-Rodićna Novom Beogradu vrednost prosečne kupovine premašila 3.000 dinara. Najprodavaniji su bili artikli iz akcijske ponude, delikatesni proizvodi, voće i povrće, vina i sokovi. Nastojimo da obezbedimo robu koja je raznovrsna po ceni i asortimanu, ali to nije jednostavno, jer kolebanje kursa i rast kamata vrše dodatni pritisak na nivo cena i troškovnu efikasnost trgovaca - kaže za Danas Stanka Ćurović, direktor kompanije Merkator S.