Mada će biti jedna od najsiromašnijih i najmanjih članica zone evra - jer predstavlja samo nešto više od destine procenta 12,5 biliona dolara vredne ekonomije te monetarne unije, učlanjenje Estonije ima simbolički značaj, jer pokazuje da taj najveći finansijski projekat Evropske unije i dalje ima perspektivu, uprkos najdubljoj krizi u svojoj 12-ogodišnjoj istoriji.

Estonija je obećala da će pomoći ostalim članicama evrozone u slučaju potrebe. Ministar finansija te zemlje Jurgen Ligi je nedavno izjavio da će njegova zemlja uskoro otpočeti pregovore sa Evropskom unijom o odobravanju garancija zajmova u visini do 130 miliona evra (174 miliona dolara) za spasavanje Irske , što predstavlja veliku obavezu za zemlju s državnim budžetom od svega šest milijardi evra (8 milijardi dolara).

Velika većina Estonaca i dalje smatra zajedničku valutu zone evra kulminacijom u 20 - ogodišnjoj integraciji te zemlje sa zapadnom koja je otpočela nakon što je Estonija stekla nezavisnost 1991.

Mnogi Estonci, uprkos traumama koje je ove godine doživeo evro, i dalje vide ekonomsku korist od priključenja evro klubu.

"Bez svake sumnje, priključenje evrozoni je najznačajnije dostignuće ove vlade", izjavio je ranije ovog meseca premijer Estonije Andrus Ansip.

"Učlanjenje će doneti nova radna mesta, veće penzije i brži ekonomski rast. Doneće nam stabilnost", rekao je on.

Ne vole, ipak, svi Estonci evro. Jedno istraživanje je pokazalo da je podrška uvođenju evra opala na samo nešto iznad 50 procenata, sa ranijih, maksimalnih, blizu 60 odsto, pri čemu mnogi smatraju da će cene po uvođenju evra porasti, kao što se desilo u ostalim članicama po pridruženju tom moneratnom bloku, prenela je agencija AP.

Analitičari ukazuju da se, ipak, moze smatrati značajnim što evroskepticizam u Estoniji nije šire zastupljen nakon ovogodišnjih loših vesti, uključujući spasavanje Grčke sa 110 milijardi evra (144 milijarde dolara) i paket pomoći od 67,5 milijardi evra (88 milijardi dolara) za Irsku, čija je ekonomija nekada u baltičkim zemljama smatrana za idealnu, na koju se treba ugledati.

Estonija je, po standardima zone evra, siromašna zemlja. Prosečna mesečna plata je u trećem kvartalu iznosila 760 evra (995 dolara), dok je nezaposlenost dostizala 15,5 odsto, u poređenju s prosekom u zoni evra od 10,1 odsto. Prošle godine je ekonomija te zemlje pretrpela rekordan pad od blizu 14 procenata, jedan od najvećih u 27-očlanoj EU.

Neki ekonomisti su smatrali da je Estonija, s obzirom na takav disparitet sa razvijenim članicama evrozone, trebalo da se uzdrži od priključenja i da se, umesto toga, koncentriše na zadržavanje niskih budžetskih deficita koji su regulisani propisima EU.

Pozitivno za Estoniju, koja je 2004. ušla u EU, kao i u NATO, je to što je ona bila model za fiskalnu disciplinu, ostvarujući budžetske suficite sedam godina uzastopce od 2002. Ta zemlja takođe ima najmanji javni dug po bruto domaćem proizvodu (BDP) od svih članica zone evra.

Letonija i Litvanija su saopštile da će težiti uvođenju evra u 2014, što je još jedan znak da želje o brzom priključenju evrozoni još uvek postoje među zemljama koje su ušle u sastav EU pre šest godina.