Kako podseća britanska medijska kuća BBC prošle godine su svetski lideri u Davosu još uvek bili u šoku sabirajući troškove ekonomske krize, ali i istovremeno uočavali, da su njihove privrede ipak počele da beleže rast.

Godinu dana kasnije, centar pažnje je preusmeren na novi globalni pejzaž koji je kriza ostavila za sobom, ali i na pretnje koje bi mogle da se ukažu u budućnosti.

Moto ovogodišnjeg skupa je: Zajedničke norme za novu stvarnost, o čemu od srede raspravlja skoro 2.500 poslovnih ljudi i političara iz celog sveta, šefovi država i premijeri oko 35 zemalja sveta, kao i celni ljudi barem 1.400 firmi i korporacija.

Tvorac Foruma, švajcarski profesor Klaus Švab smatra da čovečanstvo "živi u potpunoj drugacijoj stvarnosti".

"I želimo da znamo: Šta je nova stvarnost? Šta je posle krize drugačije no što je bilo?", dodaje on.

Švabova je pretpostavka da je kriza imala strukturne uzroke. "Mnoge su se stvari promenile. A mi se ne smemo vratiti starim receptima," poručio je on uoči početka Foruma.

Uoči skupa je objavljen i izveštaj SEF Davosa prema kome još jednu krizu ovakvih razmera međunarodna privreda teško da bi podnela.

Prema ovom izveštaju, u posebno kriticnom stanju se nalaze državne finansije.

Prema nemačkom ekonomisti Rolfu Langhameru "kriza finansijskih tržišta, kao i kriza zaduženosti država sigurno nisu još gotove".

"Naprotiv, sigurno smo iz krize privatne zaduženosti sada upali u krizu državne zaduženosti. Država veruje da to može prevazići. Ali za to ni Davos ni zemlje grupe G20 nemaju nikakav recept spasa."

U Davosu su u velikom broju zastupljeni i vodeći ljudi svetskih banaka, zabrinuti za pravac kretanja globalnih reformi finansijskog sistema, ali po prvi put za više godina, banke u švajcarskom zimskom centru nisu i jedina tema o kojoj se razgovara.

Kako primećuje BBC, ovog puta je u Davosu mnogo uočljivije prisustvo delegacija iz Narodne Republike Kine, Indije i drugih velikih privreda u usponu, naročito iz Rusije, čiji je predsednik Dmitrij Medvedev bio i prvi govornik.

U Davosu se ocekuju i francuski predsednik Nikolas Sarkozi, nemačka kancelarka Angela Merkel, kao i predsednici Južne Afrike i Meksika, Džejkob Zuma i Felipe Kalderon.

Pomenute zemlje golemim koracima hrle napred, dok se velike razvijene privrede još uvek trude da se vrate tamo gde su bile pre koju godinu.

Na prvom okruglom stolu o globalnoj privredi, upravo je i ukazano na taj dvobrzinski svetski privredni oporavak.

Upozoreno je i na opasnost koju bi za novi i za stari svet mogao da predstavlja rast cene sirovina i hrane.

Generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za ishranu (FAO) Žak Diuf je upozorio da u siromašnim zemljama raste opasnost od gladi i zatražio od razvijenih da smanje subvencije u poljoprivredi i strože kontrolišu špekulativne poslove na svetskim tržištima sirovina.

„Naravno, špekulanti koriste priliku stvorenu neravnotežom u ponudi i potražnji i to im je omoguceno deregulacijom tržišta 1999. Te špekulacije otežavaju situaciju“, rekao je Diuf, a prenela nemačka medijska kuća Dojče vele (DW).

Jedan od onih koji su govorili u sličnom tonu bio je i notorni pesimista i čovek koji je predvideo kreditnu krizu, ekonomista sa Univerziteta u Njujorku Nurijel Rubini koji je upozorio da nedavni rast cena nafte, energije, hrane i sirovina nosi tri negativne posledice

Prva je da podstiče rast inflacije, pre svega u privredama u usponu, što dovodi i do smanjenja raspoloživog prihoda domaćinstava širom sveta i među uvoznicima sirovina u redovima razvijenih privreda.

To opet ima negativne posledice na potrošnju i ekonomski rast, ukazao je dalje Rubini.

Kao treće, konstatovao je Rubini, dolazi do društvene i političke nestabilnosti.

Svetska organizacija rada je upozorila da u svetu trenutno ima 203 miliona ljudi bez posla, te da se situacija na tom polju, ove godine, neće značajnije poboljšati.

Profesor sa Harvardskog univerziteta Ken Rogof je za BBC kazao kako nezaposlenost, kao tipična posledica duboke finansijske krize, daje osnova za zabrinutost:

"Zabrinut sam zbog političkih problema koji bi iz toga mogli da proisteknu. Na primer, zbog protekcionizma koji bi mogao da ojača u razvijenim državama. Mislim na pokušaje da se za nezaposlenost u tim zemljama okrive Kina i druge privrede u usponu. To je ogroman problem i takav će biti i na duže staze.

Rogof smatra da brzih rešenja nema i da valja gledati unapred, činiti sve na obrazovanju i na razvoju inovacija kao jedinom putu za izlazak.