Evropska unija je krajem februara uvela sankcije protiv 26 libijskih zvaničnika.

"S obzirom na ozbiljnost situacije u Libiji, Evropski savet je danas odlučio da proširi restriktivne mere na pet finansijskih tela od najvećeg značaja i da doda još jedno ime na listu osoba obuhvaćenih restriktivnim merama", saopštilo je mađarsko predsedništvo EU.

Šef mađarske diplomatije Janoš Martonji je ukazao da te mere nisu konačne i da lista može biti proširena.

Prema neimenovanim diplomatama, sankcijama su obuhvaćene Centralna banka i jedan fond koji upravlja libijskim prihodima od nafte (Libyan Investment Authority, LIA).

Evropske zemlje su 1. marta zabranile prodaju oružja i opreme koja bi mogla da posluži za represiju, zabranu izdavanja viza i zamrzle imovinu Gadafija, njegove porodice i zvaničnika njegovog režima. 

Gadafijev sin prisvajao naftu sa jednog nalazišta

Jedan od sinova libijskog vođe, Seif Al-Islam nelegalno je uzimao naftu sa jednog nalazišta koje je eksploatisao francuski Total, navodi se u američkoj diplomatskoj prepisci koju je dobio Vikiliks, a danas objavio norveški list Aftenposten.

U telegramu od 4. juna 2009. godine, ambasada SAD u Tripoliju govori o postojanju sporazuma između konzorcijuma koji su formirali Total i nemački Vinteršal s jedne strane i naftna kompanija libijske vlade NOC s druge, s ciljem da se libijskoj firmi obezbedi poveći udeo sa dva nalazišta, Mabruk i Al Džurf.

Autor telegrama navodi da ne zna pouzdano odakle Gadafijev sin uzima svoj deo, od libijskog NOC-a ili od stranih partnera. On, međutim, dodaje da bi drugačija raspodela posla mogla da ugrozi finansijska sredstva kojima raspolaže Seif Al-Islam za koga se tada smatralo da je pristalica reformi u Libiji.

"Seif je u veoma bliskim odnosima sa važnim francuskim ličnostima iz poslovnog i sveta politike", navodi se u tom telegramu.

Prema podacima sa internet sajta Totala, proizvodnja nafte tokom 2009. godine na nalazištu Al-Džurf bila je 31.000 barela dnevno.