Osumnjičeni za napade je izjavio da je bio motivisan željom da približi revoluciju norveškom društvu, rekao je danas njegov advokat.

On je pucao neprekidno sat i po, a predao se timu specijalaca čim su stigli na lice mesta, 40 minuta pošto su pozvani, dodala je policija. Kada su specijalci stigli, napadač, koji je imao dve puške, predao se, rekao je šef policije Svejnung Sponhejm.

Najmanje 85 ljudi je ubijeno na ostrvu, ali policija traga za još četvoro ili petoro, koji se vode kao nestali. Ronioci pretražuju vode oko ostrva.

Taj napad je usledio posle eksplozije-automobila bombe ispred zgrade vlade u Oslu, gde je ubijeno sedmoro ljudi. Policija još pretražuje tu oblast, a Sponhejm je rekao da su delovi tela ljudi još zatrpani u ruševinama. Isti napadač osumnjičen je i za taj napad.

Bomba korišćena u napadu na zgradu Vlade napravljena je od kombinacije veštačkog đubriva i dizel-goriva, rekao je danas jedan zvaničnik norveške policije agenciji AP. On je dodao da je i dalje nerazjašnjeno koji tip detonatora je korišćen za bombu.

Slična eksplozivna naprava, od veštačkog đubriva i goriva, korišćena je i u napadu ispred jedne federalne zgrade u Oklahoma Sitiju u SAD 1995, kad je poginulo 168 ljudi.

Osumnjičeni: Neophodne okrutne akcije

"On smatra da je bilo okrutno izvesti te akcije, ali da su, u njegovoj glavi, bile neophodne", rekao je advokat dodajući da je njegov klijent takođe kazao da je dugo pripremao napad. Blizak ektremnoj desnici, napadač se aktivno pripremao za napade još od jeseni 2009, sudeći prema seriji tekstova od oko 1.500 strana koje je objavio na Internetu kratko pre napada.

Kako prenose agencije, policija i advokat osumnjičenog rekli su danas da je osumnjičeni Anders Behring Brejvik priznao da je izveo oba napada, ali je odbio svaku kriminalnu odgovornost za napade. Brejvik se tereti za terorizam i on će sutra biti izveden pred sudiju.

"On je želeo promene u društvu i iz njegove perspektive, za to mu je bila potrebna revolucija. Želeo je da napadne društvo i strukture društva", rekao je advokat Geir Lipestad televiziji NRK. Tokom ispitivanja, Brejvik je takođe sve vreme tvrdio da je sam izveo oba napada. Policija je juče saopštila da proverava izjave očevidaca masakra na ostrvu Utoja koji tvrde da je postojao još jedan napadač.

Mediji danas prenose i delove takozvanog manifesta od 1.500 strana koji je Brejvik postavio na Internet na dan napada. Na tim stranicama punim ekstremno-desničarskih poruka autor poziva na evropski građanski rat s ciljem da se iskoreni marksistička kultura i unište muslimani.

Taj tekst koji je delom politički pamflet, delom ispovednički, sadrži i plan akcije za terorističke napade koji su izvedeni u petak u centru Osla i na kamp laburističkog podmlatka. "Ako ste zabrinuti za budućnost Zapadne Evrope ovde ćete sigurno naći interesantne i izuzetno značajne informacije", navodi autor koji priznaje da mu je trebalo devet godina za pisanje manifesta "Evropska deklaracija nezavisnosti - 2083".

U tom manifestu Brejkvik optužuje premijera Jensa Stoltenberga i njegovu Laburističku partiju, koja ima većinu u norveškom parlamentu, da su insistiranjem na marksističkim i multikulturalnim idejama indoktrinirali mlade i da su zahvaljujući takvim idejama dopustili islamifikaciju Evrope.

Osumnjičeni za napade za sebe kaže da je jedan od nekolicine vodja nacionalnog i sveevropskog patriotskog pokreta otpora. On predviđa gradjanski rat u Evropi u tri faze, a završetak 2083, iskorenjivanjem marksista i progonom muslimana, uz državneudare širom kontinenta. Autor nadugo piše o tome zašto mrzi muslimane koje naziva pogrdnim imenima.

Medju osobama koje bi želeo da upozna je i haški otpuženik Radovan Karadžić. Breivik negira da je Karadžić masovni ubica i rasista, već će on, kako ističe, zbog napora da oslobodi Srbiju islama, uvek biti smatran i zapamćen kao časni krstaški ratnik i evropski ratni heroj.

Autor kaže da je krenuo u akciju kad se Vlada Norveške umešala u napade NATO-a 1999. ciljajući srpsku braću koja su htela da isteraju islam deportujući albanske muslimane natrag u Albaniju.