Merkel i Sarkozi su predstavili svetu spektar mera za rešenje dužničke krize i pri tome je bilo puno reči o štednji i pravilima, jer “evro, takođe, znači i disciplinu”, prenosi nemačka štampa Sarkozijeve reči, ukazujući da tu disciplinu Nemačka i Francuska žele da zahtevaju,pošto se u ustave svih 17 evro-zemalja, prema nemačkom modelu, unese odrednica o “kočnici” dugova.

“Sve to treba brzo da se dogodi, do 2012. godine”, piše štampa, navodeći da Merkel smatra da bi tada to bio sasvim jedan drugi nivo obaveznosti.

Predlozi Merkelove i Sarkozija naišli su na podeljeni “eho” u Nemačkoj i, dok je vicekancelar Filip Resler hvalio plan svoga šefa, tvrdeći da bi obavezujuća pravila o zaduženosti dovela do toga da se i druge zemlje bolje pridržavaju budžetske discipline, a iz redova njenih demohrišćana naglašeno da je to “signal za stabilnost”, dotle štampa piše da nemački kancelar i francuski predsednik nisu rešili krizu.

Esenski list “Vestdojče algemajne cajtung” piše da je dobro što “evropski motor-Francuska plus Nemačka, ponovo radi”, ali da je sve to samo plan i da je odlučujuće, hoće li njih dvoje progurati svoje ideje i kod drugih zemalja.

Štampa, takođe, postavlja pitanje šta znači ekonomska vlada i o čemu ona to trebalo da odlučuje, ako ne o raspodeli dugovanja.

Mediji navode da je Merkelova nedosledna i da je čekaju teški razgovori kod kuće, jer je nemačka privreda u drugom tromesečju ojačala svega 0,1 odsto, što je veliki pad u odnosu na 1,3 odsto iz prvog kvartala.

Kada je reč o spasu evra i izlasku iz dužničke krize, danas je reagovao i bivši nemački ministar finansija Teo Vajgl, koji zajedno sa bivšim kancelarom Helmutom Kolom važi za jednog od “očeva” evra, tvrdeći da je evro jaka valuta.

“Uprkos turbulencijama, evro je danas 1,44, što je dobrih 25 centi više, nego pre 11 godina, kada je uveden.To pokazuje da evro nije slaba, nego još uvek jedna jaka valuta....”rekao je Vajgl u intervjuu nemačkom tabliodu “Bild” i dodao da pakt stabilnosti mora struktno da se poštuje, a “grešnici”, u nuždi, kazne oduzimanjem prava glasa, da se kontrole poostre, a privatni investitori učestvuju u riziku.

Vajgl je, povodom zahteva za ovođenje "evroobveznica” (Eurobonds), čemu se Merkelova žestoko protivi, rekao da bi to bilo isto kao i uvođenje “transfer-unije” i da oni “kao očevi” evra nisu želeli jedno društvo kolektivne odgovornosti.

“U ugovoru iz Mastrihta je jasno rečeno da mi nismo “transfer-unija” niti unija kolektivne odgovornosti”, rekao je Vajgl, upozoravajući da bi se pri uvođenju “evroobveznica” neke zemlje opušteno “zavalile”.

Na pitanje da li, ponekad, žudi za nemackcom markom, Vajgl je rekao da se “rado seća marke, koja je Nemačkoj dugo godina garantovala stabilnost iblagostanje”, ali da je odluka o uvođenju evra “bila i ostaje ispravna za Nemačku, koja više od polovine svoje robe izvozi u Evropu.”.