„Zemlje u razvoju će sve više trgovati međusobno, pošto se u njima domaća potrošnja povećava,“ ocenio je Stiven King, glavni ekonomista londonske banke HSBC, a preneo indijski privredni dnevnik „Ekonomik tajms“ iz Mumbaja.

HSBC je globalna bankarska i finansijska uslužna kompanija u Londonu.

Od ove godine je HSBC druga najveća bankarska i grupacija finansijskih usluga na svetu i druga najveća javna kompanija, sudeći prema američkom ekonomskom magazinu Forbs.

Do sada je rast zemalja u razvoju zavisio od izvoza u razvijene zemlje, ali kako je nedavno ocenio HSBC, privrede najrazvijenijih zemalja ne rastu dovoljno brzo da bi održale takav odnos.

Sjedinjene Američke Države su najveći trgovinski partner NR Kine danas, ali za 20 godina Indija, Brazil ili Rusija će verovatno biti glavno odredište za kinesku robu. Indija i Brazil već izvoze više u zemlje u razvoju nego u razvijeni svet.

Pomalo futuristička prognoza HSBC predviđa da će ovaj trend značiti da će važnost američkog dolara, kao rezervne valute, verovatno vremenom opasti, jer će se sve više trgovine obavljati u lokalnim valutama, najverovatnije u remnimbiju, zvaničnoj valuti NR Kine.

Isto tako, predviđa se rast azijskih finansijskih centara, već su Singapur i Hongkong viđeni kao važniji od Tokija i postepeno nadmašuju obim kapitala koji prolazi kroz razvijene zemlje.

"Za mnoge ljude koji su naviknuti na svet kojim dominiraju Evropa ili SAD, ovo nije prijatna ideja. No to je ideja na koju treba da se naviknemo, naveo je HSBC u studiji od 70 stranica.

Ta finansijska institucija navodi da su, na primer, od 10 glavnih kontejnerskih luka u svetu 2009, po jedna bile u Evropi i u Dubaiju, a osam u Aziji - od koji je pet u NR Kini.

Pre 20 godina, ni jedna luka u NR Kini nije bila među prvih 10.

Dalje se navodi kako su zemlje u Aziji već formirale nove političke saveze poput Udruženja zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN), a trgovinski sporazumi između NR Kine i zemalja Latinske Amerike postaju uobačajeni.

U HSBC veruju da trgovina i protok kapitala između zemalja u razvoju mogu biti udesetostruručeni tokom narednih 40 godina.

Broj kineskih turista u Dubaiju je povećan za 50 odsto 2009. i za dodatnih 50 odsto minule godine.

U Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) je 42 odsto radne snage iz Indije ili Pakistana.

Južna Koreja je 2009. obezbedila posao od 20 milijardi dolara sa UAE za izgradnju nuklearne elektrane u emiratima, najveća narudžbina koju je dobila u inostranstvu.

Tokom posete premijera NR Kine Ven Điabaoa Indiji u decembru 2010, potpisani su trgovinski sporazumi u vrednosti od 16 milijardi dolara, čime su nadmašeni ugovori vredni 10 milijardi dolara koje je potpisao predsednik Obama tokom posete Nju Delhiju mesec dana ranije.

NR Kina je najveći strani investitor u Brazilu, Laosu, Mijanmaru, Iranu, Mongoliji i Avganistanu.

Izvoz iz Južne Koreje u zemlje u razvoju je uvećen sa polovine na tri četvrtine ukupnog izvoza te istočnoazijske države tokom poslednjih 10 godina.

HSBC, koja je ranije uradila studiju u kojoj se procenjuje da će NR Kina biti prva, a Indija treća najveća ekonomija 2050, zasniva svoje predviđanje uzimajući u obzir transport brodom, železnicom i vazduhom i elektronske veze koje sve više rastu među zemljama u razvoju.

Dok NR Kina traži načine kako da zaštiti svoje sirovine i energente iz Afrike, sa Bliskog Istoka i Latinske Amerike, ona već uveliko investira u infrastrukturu - poput niza „bisera“ - l0u0ka u Mijanmaru, Bangladešu i Pakistanu, kao i u Africi i u Latinskoj Americi.

Uopšte, kako bi bila začeta veza Jug-Jug, zemlje u razvoju moraju dosta investirati u infrastrukturu.

Tako predlog Pekinga za železnicu koja bi išla preko Kolumbije od obala Karibskog mora do Pacifičkog okeana i kroz NR Kinu do Turske, zajedno sa izgradnjom novih luka u Indijskom okeanu su samo konture onoga što sledi.

Najveća prepreka „turbopogonu“ trgovine među zemljama Juga, ostaju, međutim, barijere u trgovini, migraciji, politički sukobi i ograničenja u protoku kapitala.

Tako je bilo u Evropi i Severnoj Americi posle dva svetska rata, ali 1950-ih i 1960-ih, uklanjanjem trgovinskih barijera, promenila se ekonomska pozicija u tim regionima.

Po HSBS, zemlje u razvoju treba da uklone barijere jer ni NR Kina ni Indija ne mogu postići svoje stope rasta oslanjajući se samo na duboke džepove potrošača u SAD.

HSBC, koristeći istraživanja iz 1950-ih u Evropi, procenjuje da će, ukoliko prepreke trgovini budu uklonjene, izvoz iz NR Kine u Grupu G 5 (koju čini zajedno sa Brazilom, Indijom, Meksikom i Južnom Afrikom) i u BRIKS (NR Kina, Rusija, Indija, Brazil i Južna Afrika) biti povećan tri puta, a Indije četiri puta do 2050.

Do tada će Brazil i Rusija u pomenute grupacije izvoziti pet puta više , dok će udeo SAD i zapadnih nacija biti smanjivan, zaključuje HSBC.