13. mart 2011. 15:10:28

| Dejan Mihailović

0

Slažem se da će uspeh u globalnoj ekonomiji zavisiti od dobrog liderstva, kako na nivou države tako i na nivou preduzeća. Savremenu ekonomiju karakterišu vrlo promenljivi uslovi poslovanja, brze promene tehnologije, oštra konkurentska borba i vrlo sofisticirana tražnja klijenata. U ovakvim uslovima, da bi jedna organizacija bila uspešna, u njoj se moraju donositi ispravne i pravovremene odluke. Uslov za to je dobro razumevanje trenutne situacije, procena razvoja situacije u budućnosti i pronalaženje najboljeg načina da se tim promenama odgovori. Naravno, sve ovo zahteva od ljudi koji donose odluke da imaju viziju, sposobnost sagledavanja celokupne slike i stručnost. Ovo je važno da bi se znalo kuda se ide. Ali bitne su i organizatorske veštine kao i sposobnost komunikacije sa ljudima. Potrebno je stvoriti organizaciju sa jasno podeljenim poslovima i zadacima, nadležnostima i odgovornostima, ali takođe i organizaciju gde su njeni članovi svesni konačnog cilja, motivisani da ga ostvare, lojalni i disciplinovani. Pored stručnosti lider mora biti i osoba jakog karaktera. On mora imati autoritet zasnovan na stručnosti, poštenju, posvećenosti organizaciji i ljudima u njoj. On mora biti odlučan, preduzimljiv i energičan. Samo takav čovek će zadobiti poverenje i podršku cele organizacije na putu ostvarenja njenih ciljeva.
Pošto sve ovo važi za globalnu ekonomiju, važi i za našu zemlju. Glavni izazov za našu zemlju je stvoriti konkurentniju privredu. Glavna pitanja su kako učiniti našu zemlju interesantnijom za ulaganja? kako povećati izvoz naših proizvoda? kako omogućiti da proizvodimo kvalitetne proizvode po pristupačnim cenama? Jasno je da ako želimo da ovo postignemo, moramo donositi brze i dobre odluke, moramo energično krenuti da ih sprovodimo i moramo biti posvećeni i istrajni u svojim težnjama. Ovo se odnosi kako na nivo države tako i na nivo pojedinačnih preduzeća. Jer u sadašnjim uslovima javni i privatni sektor moraju biti povezani i delovati zajednički u cilju stvaranja konkurentnije privrede. Na nivou države moraju se stvoriti uslovi za privlačenje privatnih investicija kao i uslovi da te investicije imaju što veći i rašireniji efekat. Aktivnost države treba posmatrati u delu njenih ulaganja i u delu njene regulacije privredne aktivnosti. Država bi trebalo više da ulaže u infrastrukturu, obrazovanje, nauku kako bi time dala podsticaj privredi. Takođe državne investicije ne smeju istiskivati privatne investicije sa tržišta, već moraju da omoguće da privatne investicije imaju što veći pozitivan efekat na celinu privrede. Država bi trebalo da svojim mehanizmom regulacije obezbedi najbolju alokaciju privrednih resursa, da spreči zloupotrebu tržišne pozicije, da omogući da se dobre ideje bez administrativnih prepreka realizuju.
Sigurno da je liderski pristup u upravljanju državom rešenje. Nama su potrebni lideri koji će upravljati državnom administracijom, kao i državnim preduzećima. Ti ljudi bi trebalo da stvore moderan i efikasan javni sektor, jasne i proste administrativne procedure, jasna pravila upravljanja državnom imovinom. U privatnom sektoru sigurno imamo ljude koji imaju liderske sposobnosti. Međutim mislim da se njima ne pruža šansa da to ispolje. Naime cela situacija u našoj privredi je takva da ljudi gledaju kako da se snađu u nestabilnim okolnostima, kako da izvrdaju zakon, kako da zarade na kratak rok. Drugim rečima, nema podsticaja da ljudi postanu lideri u kvalitetu proizvoda i usluga, lideri u stvaranju vrednosti na dugi rok, već samo lideri u snalaženju.
Sigurno da bez liderskog pristupa nećemo imati kvalitet, a bez kvaliteta nećemo imati konkurentnu privredu. A bez konkurentne privrede bićemo sve siromašniji i imati sve više problema. Ono što se mora reći je da sve počinje iz glave, i lider se postaje tako što čovek počinje da razmišlja kao lider.