Uz sva filmska naprezanja i uz sve nove Bond devojke (žene), pa makar to bila i Katarina Rebrača, teško je Bondu da se lomata u asimetričnom ratu sa Al kaidom. Ni Martiju Misteriji nije lako u sajber prostoru, ali se daleko bolje snalazi. Njegovo vrludanje između mitologije i tehnologije nije determinisano presudno politikom.

Pre neki dan kupim epizodu Misterije, kad tamo i Oskar Vajld, i ezoterija i sofisticirana tehnologija. Dramatika, nostalgija. Prava uživancija. Plus što strip edukuje. Po principu Politikinog zabavnika – od 7 do 77.

Kada nema stripova na kioscima to je jedan od sigurnih indikatora duboke društvene krize. To što se oni danas ponovo vraćaju na kioske, zahvaljujući ediciji „Veseli četvrtak“, mamac je za oči i dušu. To je poduhvat u rangu Ćirila i Metodija, da opismenjavate nove klince nekim starim junacima devete umetnosti na kojima su odrasle mnoge generacije srećnika koji su bili Titovi, a ne Miloševićevi pioniri. „Detektiv nemogućeg“ je junak italijanske produkcije „Boneli“, kultne na ovim prostorima – pre svega zbog Zagora, pa onda Mister Noa, i tako redom.

Kao što je u rok muzici duet uvek bio poslastica, na primer onaj Brajana Adamsa i Tine Tarner, tako je i strip „duet“ kapric koji često u sebi sublimira čitavu jednu mitologiju. Da li bilo koji pravi stripofil i fan možda najčuvenije američke strip manufakture - „Marvela“ može da zaboravi mitski duel Spajdermena i Srebrnog Letača u crtežu pokojnog maestra Džona Bušeme, kroz koji se prelama sva apsurdnost egocentrične projekcije sveta kojoj, gle paradoksa, nije mogao da odoli čak ni Čovek Pauk? Mnogo tolerantniji duet bila je saradnja dva „Bonelijeva“ favorita, Dilana Doga (detektiva okultnog) i Martija Misterije (detektiva nemogućeg).

Tema njihove zajedničke avanture bio je metro. Zašto baš podzemna železnica? Za odgovor se mora pozvati logika. Naime, kome je to palo na pamet i iz kog razloga da kopa prvi metro u Londonu kad u to vreme nije bilo sindroma saobraćajnog špica? Metro je u stvari bio alibi za ulazak u „donji svet“ gde prestaje jasna podela između „naučnog“ i „onostranog“ - okultnog. Sad vam je možda jasnije zašto je Miloševićev režim napravio jedinu našu metro stanicu kod Vukovog spomenika.

Serijal o Martiju Misteriji (tvorca Alfreda Kastelija) je remek-delo popularizacije nauke i to u rangu najlepših ilustrovanih enciklopedija za mlađe čitaoce. Naš heroj je naučnik i profesor koji rešava tajne poput postojanja Atlantide, arheoloških nalazišta i uslovno rečeno „natprirodnih“ pojava. On to radi zajedno sa svojim vernim pratiocem (uobičajeno, gotovo stalno mesto gotovo svih strip-serijala, takozvani „sidekick“), pračovekom i to zamislite neandertalcom Javom koji je siva eminencija osećaja za pravdu koji je navodno napredniji homo sapiens odavno izgubio. Ako ju je ikada i imao.

Teme Martija Misterije podsećaju na efektnu sintezu misterija Artura Klarka i avantura Indijane Džonsa (takođe profesora). Strip je meridijanski razuđen. Od Egipta do Anda, od sumerske civilizacije do savremene Amerike. Kroz njega se upoznaje (pre)istorija, ali i mitsko doba, ovozemaljska geografija, ali se postavljaju i pitanja čovekove egzistencije u (mikro)kosmosu. Za razliku od nekih njegovih kolega koji smatraju da je život na planeti Zemlji vanzemaljskog porekla, odnosno da su ga inicirale ili instalirale vanzemaljske civilizacije, Marti Misterija je ubeđen da je život na Zemlji autohtona pojava i da potiče sa nje same.

Naravno, ovo „patriotsko“ uverenje ne odvodi ga u vulgarni darvinizam već ostavlja manevarski prostor za najneverovatnije koridore imaginacije. A, to što je Marti Misterija, koji živi u Njujorku, „špageti“ strip daje mu dodatnu aromu, nešto slično kao u slučajevima Divljeg zapada u filmskoj interpretaciji Serđa Leonea.

Svet uostalom pokreću i spasavaju jeretici i disidenti. Znači i „usamljeni kauboji“, pa i „usamljeni naučnici“.