Prema preliminarnim rezultatima CeSID-a, na osnovu 85 odsto obrađenog uzorka, Srpska radikalna stranka (SRS) je na drugom mestu s 29,1 odsto osvojenih glasova, odnosno 77 mandata, naveo je Lučić na konferenciji za novinare.

Za koaliciju Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija (DSS-NS) glasalo 11,3 odsto birača (30 mandata), a za koaliciju Socijalistička partija-Partija ujedinjenih penzionera Srbije-Jedinstvena Srbija (SPS-PUPS-JS) 7,9 odsto (20 mandata).

Liberalno-demokratska partija (LDP) dobila je podršku 5,2 odsto građana, što je 13 mandata u Skupštini Srbije, kaže Lučić.

Bošnjačka lista za evropski Sandžak - Sulejman Ugljanin osvojila je 0,8 odsto glasova (dva mandata), a Mađarska koalicija 1,8 odsto (četiri mandata).

Za Koaliciju Albanaca Preševske doline glasalo je 0,5 odsto, što je jedan osvojen mandat u Parlamentu.

Lučić je ocenio da će, sudeći po preliminarnim rezultatima izbora, Srbija moći da računa na evropsku budućnost.

Prema podacima CeSID-a na birališta je izašlo 4,1 miliona birača, odnosno 60,7 odsto.

Nepravilnosti

Programski direktor CESID-a Marko Blagojević rekao je da nije bilo značajnih nepravilnosti, osim uobičajenih grupnih glasanja ili izlaženja na izbore bez lične karte, kao i incidenta u Novom Sadu, gde je policija morala da interveniše jer je grupa ljudi iscepala zastavu Vojvodine.

Blagojević je kazao kako "postoji indicija da to nije usamljen primer", odnosno, da se "slični incidenti događaju na drugim biračkim mestima" u Vojvodini.

On je naveo da će CESID da prati situaciju na terenu, te da će blagovremeno izveštavati javnost o svemu.

Blagojević je istakao da još nije utvrđeno u kojoj meri su ti incidenti, ako se pokažu tačnim, uticali na ispodprosečan odaziv birača u Vojvodini, gde je do 14.00 na glasanje izašlo 29 odsto građana s pravom glasa.

Posmatrači SE nisu uočili nepravilnosti

Timovi međunarodne posmatračke misije Saveta Evrope (SE) nisu uočili veće nepravilnosti tokom glasanja na parlamenarnim i lokalnim izborima u Srbiji, izjavio je šef te posmatračke misije Žan Šarl Gardet.

Na biračkom mestu na Novom Beogradu, Gardet je na brifingu za novinare rekao da su međunarodni posmatrači posetili tri izborna mesta na kojima nisu uočene velike nepravilnosti.

"Osim što su građani na pojedinim biračkim mestima dolazili da glasaju s članovima svojih porodica (neglasačima), glasanje se odvija mirno i glasački proces teče glatko", rekao je Gardet.

Gardet je ukazao da je učeno i da na pojedinim biračkim mestima građanima nije obezbeđena dovoljna privatnost dok glasaju.

Prema njegovim rečima, na biračkim mestima nisu uočeni pritisci vlasti, policije ili stranačka propaganda.

Osmi parlamentarni izbori

U Srbiji su jutros u 7:00 sati otvorena 8.682 biračka mesta, na kojima 6.749.688 birača može da glasa na parlamentarnim, lokalnim i pokrajinskim izborima.

Glasanje je omogućeno na još 157 posebnih biračkih mesta na kojima će svoje pravo glasa moći da iskoriste interno raseljeni sa Kosova i Metohije.

Pravo glasa u 27 kazneno-popravnih zavoda u Srbiji ima 8.437 birača, dok je na posebnoj evidenciji upisano i 7.552 vojnika sa pravom glasa. Državljani Srbije koji žive u inostranstvu danas će moći da
glasaju u 36 zemalja, dok su juče održani izbori u Velikoj Britaniji, Portugalu, Kanadu i SAD. Za glasanje u inostranstvu prijavilo se ukupno 51.211 birača.

Građani Srbije danas biraju 250 poslanika za sastav novog republičkog parlamenta, 120 poslanika Skupstine Vojvodine i odbornike u 24 skupštine gradova i 150 skupština opština.

Na parlamentarnim izborima učestvuju 22 izborne liste, od kojih je 10 manjinskih, sa ukupno 3.137 kandidata za 250 poslanika.

U Srbiji je na snazi predizborna tišina koja traje do zatvaranja biračkih mesta u nedelju, 11. maja, u 20 sati i za to vreme zabranjena je svaka politička propaganda preko sredstava javnog informisanja i objavljivanje prognoza izbornih rezultata.

Današnji izbori su osmi od uvođenja višestranačkog političkog sistema, a predstavnike u Skupštini Srbije imaće stranke i koalicije koje osvoje najmanje pet odsto glasova, od ukupnog broja izašlih
birača.

Cenzus ne važi za stranke nacionalnih manjina koje će imati predstavnike u parlamentu ukoliko osvoje dovoljan broj glasova. Prema procenama, za jedno poslaničko mesto, uz odziv od oko 50 odsto,
strankama nacionalnih manjina potrebno je da osvoje oko 15.000 glasova.

Građani će se na parlamentarnim izborima opredeljivati između sledećih lista:

1. Za evropsku Srbiju - Boris Tadić (250 kandidata za poslanike)

2. Liberalno - demokratska partija - Čedomir Jovanović (250 kandidata)

3. Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - Vojislav Koštunica (250
Kandidata)

4. Srpska radikalna stranka - dr Vojislav Šešelj (250 kandidata)

5. Socijalistička partija Srbije (SPS) - Partija ujedinjenih

penzionera Srbije (PUPS) - Jedinstvena Srbija (JS) (250 kandidata)

6. Bošnjačka lista za evropski Sandžak - Dr Sulejman Ugljanin (150 kandidata za poslanike)

7. Mađarska koalicija - Ištvan Pastor (250 kandidata)

8. Reformistička stranka - dr Aleksandar Višnjić (119 kandidata)

9. Da se selo pita - Narodna seljačka stranka - Marjan Rističević (63 kandidata)

10. Pokret snaga Srbije - Bogoljub Karić (250 kandidata)

11. Građanska inicijativa Goranaca - GIG (25 kandidata)

12. Ujedinjeni Vlasi Srbije - dr Predrag Balašević (171 kandidat)

13. Vojvođanska partija - mr Igor Kurjački (147 kandidata)

14. Romi za Roma - Miloš Paunković (72 kandidata)

15. Crnogorska partija - Nenad Stevović (85 kandidata)

16. Unija Roma Srbije - dr Rajko Đurić (200 kandidata)

17. Koalicija Albanaca Preševske doline (devet kandidata)

18. Savez bačkih Bunjevaca - Mirko Bajić (sedam kandidata)

19. Pokret Moja Srbija - Branislav Lečić (139 kandidata)

20. Narodni pokret za Srbiju - Milan Paroški (114 kandidata)

21. Patriotska stranka dijaspore - Zoran Milinković (44 kandidata)

22. Romska partija - Srđan Šajn (42 kandidata).