"Zaključak svih sesija tokom CEFTA sedmice u Beogradu, održane od 9. do 12. novembra, bio je da se ide na bilateralne sporazume, jer je to mnogo brži i efikasniji način od sklapanja multilateralnog sporazuma do kojeg je komplikovano doći", kaže Igor Gavran, projekt-menadžer Spoljnotrgovinske komore BiH, a prenose "Nezavisne novine".

On napominje da je Sekretarijet CEFTA u Briselu registrovao da je najviše necarinskih barijera napravljeno izvoznicima u BiH, ali je BiH te probleme u najvećoj meri i prevazišla.

"Uglavnom smo rešili one barijere na koje smo uveli kontramere, kao što je slučaj s izvozom u Hrvatsku ribe, jaja, mleka... Međutim, još je preostao veliki broj barijera koje opterećuju izvoznike iz BiH, a stalno se pojavljuju nove", istakao je Gavran i dodao da se barijere u izvozu najvećim delom odnose na prehrambene proizvode i kontrole iz oblasti fitosanitarne zaštite.

Primer bilateralnog rešavanja problema u trgovini unutar CEFTA-e je Sporazum o uzajamnom priznavanju izveštaja akreditovanih tela, koji su BiH i Srbija parafirale pre četiri meseca, ali, na žalost, još nisu potpisale.

Razgovore o zaključenju sličnog sporazuma, dodaje Gavran, BIH vodi s Hrvatskom, koja u ovoj kao i u ostalim aktivnostima u okviru CEFTA-e učestvuje, ali nije previše zainteresovana za dogovore jer se nada skorom ulasku u EU, precizira list.

Bilateralnim sporazumima Srbija i Crna Gora nedavno su rešile problem izvoza crnogorskog vina, koji je nailazio na barijere, ali se sada, potpisivanjem protokola dve zemlje, obavlja nesmetano bez nepotrebnih uzorkovanja.

Na CEFTA sednici u Beogradu velika pažnja posvećena je i liberalizaciji usluga, a za to je posebno zainteresovana Srbija, koja smatra da u tom sektoru ima šta da ponudi.

"U BiH smo u nekim segmentima usluga u zaostatku. Tako na primer, nismo reformisali penzioni sistem i nemamo penzijske fondove. Stoga je razumljiv stav naših pregovarača da se sa liberalizacijom usluga, poput onih iz oblasti osiguranja, sačeka", kaže Gavran.

CEFTA sporazum predviđa međusobnu liberalizaciju trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima, dok se liberalizacija usluga sugeriše postepeno, uz dogovor članica.