Obraćajući se poslanicima u parlamentu RS, Dodik je rekao da se na ovakav korak odlučio posle dogovora sa predstavnicima Evropske unije (EU) o "strukturalnom dijalogu" o pravosuđu u BiH.

"Referendum za sada nije neophodan", kazao je predsednik RS, najavljujući da bi već u ponedeljak u BiH trebalo da dođe evropski komesar sa proširenje Štefan File kako bi započeo dijalog o reformi pravosuđa.

Navodeći da je referendum legalan i legitiman instrument i demokratski mehanizam izražavanja volje građana, Dodik je najavio da referendum treba obavezno koristiti u vezi sa svim vitalnim pitanjima za RS, kao i da zakon o referendumu treba dopunuti odredbama koje će definisati slučajeve kada je obavezno održavanje referenduma.

"To je pitanje statusa RS u okviru BiH, promene Ustava BiH, ulazak u vojno-političke strukture. Referendumskoj odluci naroda u tim slučajevima treba dati obavezujući karakter", naveo je on.

Dodik je podsetio da je Narodna skupština 13. aprila donela odluku o raspisivanju referenduma o zakonima koje su nametnuli visoki predstavnici, među kojima je i zakon o Sudu i Tužilaštvu BiH, i njihovoj "neustavnoj verifikaciji u Parlamentarnoj skupštini BiH".

Navodeći da je ovakva odluka izazvala "reakciju visokog predstavnika, koji je odmah počeo kampanju optuživanja i pretnji", Dodik je naveo da je visoki predstavnik Valentin Incko ultimativno tražio od parlamenta RS poništavanje odluke o referendumu, tvrdeći da je ona antidejtonska.

"Netačnim i zlonamernim tumačenjima, Valentin Incko je u inostranstvu uporno predstavljao da se radi o referendumu koji krši Dejtonski sporazum i kojim počinje secesija RS. Za to je tražio podršku, ali je nije dobio u međunarodnoj zajednici", kazao je predsednik RS.

Dodik tvrdi da je Incko "neistinito i tendenciozno predstavio zalaganje RS da se delovanje Tužilaštva i Suda BiH uskladi sa ustavnom pozicijom i ostvarivanjem pravde za sve, bez obzira na nacionalnost počinilaca, pre svega, ratnih zločina".

On još navodi da Incko nije dobio podršku Saveta bezbednosti UN niti Evropske unije (EU), koja je samo konstatovala da je referendum u RS "korak u pogrešnom pravcu" i ponudila dijalog o rešavanju problema u pravosuđu BiH.

Dodik i dalje smatra da je RS postupila legalno i legitimno raspravljajući o radu državnog Suda i Tužilaštva, navodeći da je te pravosudne institucije nametnuo visoki predstavnik, da nemaju dejtonski niti ustavni osnov i da entiteti nikada nisu dali saglasnost za njihovo uspostavljanje.

Predsednik RS tvrdi da su Sud i Tužilaštvo BiH, svojim radom kreirali sliku o karakteru rata u BiH, Republici Srpskoj kao udruženom zločinačkom poduhvatu nastalom na etničkom čišćenju, uz komandnu odgovornost političkih i vojnih ličnosti na svim nivoima, dok su "retki optuženi Bošnjaci bili samo pojedinci, bez udruživanja i komandne odgovornosti".

"Umesto pravde za sve dobili smo nepravdu, umesto istine dobili smo laži i zaštitu zločina učinjenih Srbima", kazao je Dodik.

On je takođe naglasio da državni Sud i Tužilaštvo nisu procesuirali zločine nad srpskim narodnom u BiH, a da su pojedine strane sudije pred odlazak iz BiH obustavile istrage o zločinima počinjenim nad Srbima.

"Na tome se vidi namera nametnutog pravosuđa u BiH. To je bila suština zbog čega smo tražili da se pitanje pravosuđa stavi na dnevni red", kazao je Dodik.

Predsednik RS je istakao da će srpski predstavnici tražiti procesuiranje svih ratnih zločina u BiH, odbio je mogućnost uspostavljanja Vrhovnog suda BiH, te zatražio redefinisanje uloge Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH, koji bi, osim na državnom nivou, trebalo da postoji i na nižim nivoima vlasti.

Posle izlaganja predsednika RS, data je skupštinska pauza.