"U Hrvatskoj je na delu diskriminatorska politika prema Srbima i u zakonodavstvu i u praksi. U Hrvatskoj još nije uspostavljeno nezavisno, nepristrasno i efikasno pravosuđe", navodi se u pismu.

Koalicija se poziva i na izveštaj o neispunjenju prava Srba prognanih iz Hrvatske kojima je oduzeta imovina, čime se sprečava njihov održiv povratak. "Hrvatska velikom broju izbeglih i prognanih Srba nije vratila oduzetu ili uzurpiranu imovinu i stečena prava. To se odnosi na kuće, stanove, poslovne prostore, privredne objekte, poljoprivredno zemljište, pokretnu imovinu, novčanu štednju u bankama, zaostale, a dospele penzije i neučestvovanje u procesu privatizacije", navodi se.

Udruženje izbeglih je podsetilo da veliki broj srušenih ili oštećenih stambenih, privrednih i javnih objekata nije obnovljen dok je među osumnjičenim, optuženim ili osuđenim za ratne zločine 95 odsto Srba i samo pet odsto Hrvata.

"Po radu hrvatskih pravosudnih organa u procesuiranju Srba za ratne zločine može se zaključiti da sudski procesi, pored opravdanog razloga da se svi počinioci ratnih zločina izvedu pred lice pravde, imaju i drugi cilj, odvraćanje izbeglica, prvenstveno Srba, od povratka ili putovanja u zavičaj", navodi se u pismu.

Udruženja ukazuju i da nije završena ekshumacija i identifikacija posmrtnih ostataka Srba iz više poznatih grobnica u Hrvatskoj.

Prema podacima hrvatskog Helsinškog odbora iz aprila, navodi koalicija, za ubistvo 677 srpskih civila nakon akcije Oluja 1995. nije osuđen nijedan pripadnik hrvatske vojske ili policije. "Cilj naše inicijative o otvaranju suštinskog dijaloga nije uperen protiv evropske perspektive Hrvatske. Mi se zalažemo za pomirenje srpskog i hrvatskog naroda i uspostavu svestrane, iskrene i kvalitetne saradnje dve države, uz puno poštovanje ljudskih prava svih građana bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost", navodi se u saopštenju.