U saopštenju lidera 17 zemalja EU, namenjenom pre svega svetskom finansijskom tržištu, naglašeno je da će biti učinjeno sve što bude potrebno da se obezbedi finansijska stabilnost zone evra i njenih članica, uz opasku da je oporavak zone evra dobro uhodan i evro utemeljen na zdravim ekonomskim osnovama.

U tom cilju je dogovoreno i da se brzo okonča usvajanje zakonskog paketa o jačanju zone evra i novog makroekonomskog nadzora, čime je stavljena do znanja rešenost da se uspostavi ekonomska vlada za sve zemlje koje imaju evro kao valutu.

Šefovi država ili vlada zone evra su se dogovorili da kamate na pozajmice iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost Atini smanje sa 4,5 na 3,5 odsto, dok će rokovi za vraćanje pozajmica biti produženi sa sedam i po godina na najmanje 15, a moguće i do 30 godina, uz poček od 10 godina.

Iz fondova za stabilizaciju evra je Grčkoj namenjeno 109 milijardi evra, a naglašeno je da je finansijski sektor stavio do znanja spremnost da Grčku dobrovoljno podrži svotom od 37 milijardi evra.

Grčke banke će dobiti sveži kapital, a dogovorom će se stvoriti posebna radna grupa Evropske komisije i grčke vlade s ciljem da se sadašnje temeljite mere štednje i smanjenja budžetskog deficita i duga Grčke podrže finansijskom podrškom restrukturaciji grčke privrede s ciljem da ona vrati konkurentnost, rast, otvaranje radnih mesta.

Nezvanično je ceo paket mera ocenjen kao delimična ili selektivna obustava plaćanja dugova Grčke, ali s ciljem da ta članica zone evra postepeno vrati sposobnost otplate dugova, postigne povoljnije uslove zaduženja kroz emitovanje državnih obveznica i obnovi ekonomski rast.