Prema rečima saradnika Instituta Saše Đogovića, taj paradoks treba posmatrati iz ugla da se najveći deo domaćih privrednika zadužio s deviznom klauzulom i da se uglavnom radi o izvoznicima kojima ne odgovara klizanje dinara.

Istraživanje je pokazalo i da većina privrednika nije želela da iznosi stav o prodaji Telekoma, prema rečima Đogovića, verovatno zbog psihološkog faktora. Od onih koji su se izjasnili, nijedan nema pozitivan stav, dok je petina njih negativno komentarisala prodaju državnog telekomunikacionog preduzeća.

U istraživanju urađenom u aprilu privrednici su upitani i o efektima subvencionisanih, potrošačkih i gotovinskih kredita na privredu. Oko 60 odsto njih očekuje pozitivne konotacije, ali većinom u manjoj meri, i to uglavnom na proizvođače trajnih potrošačkih dobara i prehrambenih proizvoda.

Đogović je istakao da su subvencionisani krediti veštačko naduvavanje životnog standarda građana.

Oko 11 odsto ispiotanih očekuje rast inflacije u narednih šest meseci, u naredna tri 29 odsto ispitanih. "Nijedan ne računa na smanjenje cena svojih proizvoda", rekao je Đogović.

On je dodao da je stav privrednika da će najviše poskupeti sirovine i repro-materijali.