Na skupu povodom Međunarodnog dana nestalih, u Tašmajdanskom parku, gde je savetnik predsednika Srbije Mladajn Đorđević otkrio spomen ploču srpskim žrtvama stradalim na tlu bivše Jugoslavije u ratovima od 1991. do 2000. godine, predstavnici Koordinacije udruženja zatražili su istinu o lokacijama posmrtnih ostataka nestalih kako bi se oni iskopali i identifikovali DNK analizom.

"Apelujemo na sve koji drugačije razmišljaju od svojih političkih lidera, a imaju saznanja kojima mogu doprineti rešavanju sudbina nestalih, da skupe hrabrost i nađu način da bar anonimno proslede informaciju i kažu istinu", navodi se u pismu koje je pročitala Verica Tomanović, a koje će istim povodom čitati danas i u Sarajevu i Vukovaru.

Udruženja i porodice treže od svih parlamenata, sabora, skupština, veća, svih izvršilaca vlasti i predstavnika političkih partija zemalja bivše Jugoslavije da prestanu da licitiraju sa žrtvama i plasiraj lažna obećanja.

"Naredbodavci, egzekutori i izvršioci zločina su uzeli sebi za pravo da posmrtne ostatke naših najmilijih i po nekoliko puta skrnave, premeštaju mesta ukopavanja i zameću trag a nama serviraju neizvesnost koja je teža od istine", kazala je Tomanović i pozvala sve predstavnike vlasti da se suoče sa prošlošću i počnu da govore istinu o stradalima u proteklim ratovima na tlu bivše SFRJ.

Tomanović je takođe zatražila od nadležnih koji odlučuju o učlanjenju u Evropsku uniju da nijednoj državi iz regiona ne dozvole da postane članica Unije dok se sudbine nestalih ne reše.

Predsednik državne Komisije za nestale Veljko Odalović podsetio je da se danas 14.650 ljudi vodi kao nestalo i da je među njima 4.000 srpskih žrtava, a da to što njihove sudnine nisu rešene govori da je najveći broj žločina ostao nekažnjen.

"To je jedan mali grad koji je nestao, na desetine i stotine hiljada ljudi danas traži najmilije", kazao je Odalović i dodao da će Srbija učiniti sve da se sudbine svih nestalih reše bez obizira na njihovu nacionalnost.

Odalović je izrazio žaljenje što spomen ploče srpskim žrtvama nije moguće podići i u mestima gde su ti ljudi živeli i stradali.

"Na žalost to nije moguće ni na Kosovu, ni u Hrvatskoj ni u Bosni i Hercegovini, jer oni koji su počinili zločine ne mogu da se suoče sa istinom jer ovolike žrtve i nestali na današnji dan govore da je najveći broj zločina ostao nekažnjen".

Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, nakon ratova na tlu bivše SFRJ još se traga za 14.790 ljudi. Od tog broja u BiH se kao nestalo vodi 10.512 osoba, u Hrvatskoj 2.436 a na Kosovu 1.842.

 

Šef regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Pol Anri Arni pozvao je danas vlade zemlja na prostoru SFRJ da efikasnije i brže rešavaju problem 14.650 nestalih tokom ratova od 1991. do 1999.

Na konferenciji za novinare u Beogradu povodom Međunarodnog dana nestalih, Arni je rekao da se 2.392 osobe vode kao nestale u sukobu u Hrvatskoj, 10.419 u Bosni i Hercegovini, a da je 1.839 osoba nestalo u sukobima na Kosovu.

Ocenivši da je neprihvatljivo da posle 20 godina još nije poznata sudbina skoro 15.000 osoba, on je rekao da je taj problem ozbiljna prepreka na putu ka pomirenju i regionalnoj saradnji. "Da bi ispunile svoje obaveze, države zapadnog Balkana moraju da počnu sveobuhvatnu potragu za informacijama o sudbini nestalih i da u nju uključe i policijske i vojne i sudske arhive koji se odnose na potencijalne grobnice", rekao je Arni.

Arni je rekao da će prioritet delegacije MKCK-a biti dogovor o otvaranju nacionalnih arhiva i međunarodnog arhiva UNMIK-a i deblokadi dosija o sukobima u Hrvatskoj.

Predsedavajuća Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih sa prostora SFRJ Olgica Božanić rekla je da je politika najveća prepreka u potrazi za više od 14.000 osoba. "Radovali smo se kada su se menjale vlasti i očekivali da će se time proces potrage za nestalima pomeriti s mrtve tačke", rekla je ona i dodala da su mnogi roditelji nestalih preminuli i da mnogi neće dočekati da saznaju istinu.

Ona je kazala da porodice nestalih nisu zadovoljne rešavanjem njihovih prava, radom nadležnih institucija koje su uključene u nalaženje nestalih i procesuiranjem ratnih zločina.

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestale Veljko Odalović rekao je da je u centralnoj Srbiji ekshumirano 1.425 tela, od kojih je identifikovano više od 1.100. On je rekao da će nadležne institucije Vlade Srbije nastaviti da proveravaju sve informacije o potencijalnim grobnicama u Srbiji, ali da se očekuje da i druge zemlje učine više kako bi se proverile sve dosadašnje informacije o nestalima.

 

Krkobabić: Problem nestalih uslov dobrosusedskih odnosa

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić ocenio je danas da problem nestalih mora biti korektno rešavan jer je to uslov ubrzanog uspostavljanja dobrosusedskih odnosa, međusobnog poverenja i saradnje.

Krkobabić je u izjavi naveo da je Srbija odgovorila na sve zahteve za ispitivanje potencijalnih lokacija u potrazi za nestalima, ali da to očekuje i od ostalih zemalja.

On je rekao da se u Prištini, Zagrebu i u Bosni i Hercegovini nalazi više stotina ekshumiranih tela koja čekaju na identifikaciju i da taj podatak govori da ne postoji želja da se istina o sudbini nestalih otkrije do kraja.

   

Rešiti sudbinu svih nestalih na Kosovu

Koordinator Udruženja porodica nestalih na Kosovu i Metohiji Milorad Trifunović rekao je danas na protestnom skupu u Gračanici da to Udruženje zahteva da se rasvetli sudbina svih nestalih - i Srba i Albanaca.

Trifunović je rekao da se na Kosovu i Metohiji traga još za 538 nestalih Srba i drugih nealbanaca od ukupno oko 1.700 nestalih osoba.

"Mi zahtevamo da se rasvetli sudbina svih, ne samo Srba i ostalih nealbanaca, nego i nestalih Albanaca, jer i njihove majke žive u neizvesnosti, u bolu i tuzi. Svi koji su izgubili svoje bližnje, svi očekuju da se njihov nestanak rasvetli. Ja želim da se rasvetli sudbina svih bez obzira na nacionalnost i veroispovest", rekao je Trifunović.

"Tražimo od svih zemalja da pomognu udruženjima da dođu do istine o nestalima. Mi nismo zadovoljni brzinom rasvetljavanja sudbine nestalih na ovim prostorima. Ne možemo se zadovoljiti da od oko hiljadu nestalih dobijemo za ovih 12 godina samo 318 ostataka njihovih tela", rekao je Trifunović.

Prema njegovim rečima, ništa se ne čini kako bi počela ekshumacijom na poznatim lokacijama za koje se sumnja da kriju ubijenih tela Srba i drugih nealbanaca.

Trifunović je dodao da nadležni nista ne čine da počne deminiranje Košara kako bi počela ekshumacija poginulih na tom području.

Prema njegovim rečima, još se ne zna šta je sa posmrtnim ostacima oko 400 osoba u bolnici u Prištini. Otkrivene su i lokacije Livočko jezero i Belaćevac, ali se ni tamo nista ne radi.

"Mi imamo informacije", rekao je on, da se na lokaciji Belaćevac "nalazi 26 tela među kojima je i devet rudara koji su kidnapovani 1998. godine, držani u privatnim rudnicima, a potom i verovatno živi zatrpani".

Trifunović je zatražio da se saopšti istina o takozvanoj žutoj kući u Albaniji u kojoj su navodno operisani oteti Srbi čijim delovima tela se kasnije trgovalo.

Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica je najodgovornija jer ne želi da rasvetli sudbine nestalih.

"Međunarodna zajednica ne želi da rasvetli sudbinu nestalih. Oni ne žele da otkriju sudbinu nestalih, ne žele da dođu do istine o njima jer znaju da su ubijeni. Štite nekoga, štite žločince. I sve dok oni ne raščiste sa zaštitom zločinaca, mi ćemo ovako živeti u neizvesnosti, u bolu i tuzi", rekao je Trifunović.