Hinić je na okruglom stolu Bankar magazina „Značaj štednje za novi model privrednog rasta u Srbiji“ rekao da je štednja ključ makroekonomske stabilnosti, ali da je, s druge strane, makroekonomska stabilnost ključ za povećanje štednje.

„Može se postaviti pitanje da li je moguće pomiriti istovremeno obe pretpostavke. Moguće je, ali to ne može da se desi preko noći. Vrlo često čujemo u javnosti da građani i privreda nemaju mogućnost da štede, da su njihove realne mogućnosti ograničene. Imali smo prethodni model rasta koji bi se najjednostavnije mogao izraziti kao inverzan pristup štednji. Dakle, prvo ćemo da potrošimo, a onda ćemo da štedimo zato što moramo. To je bio ključ prethodnog modela“, rekao je Hinić i dodao da nije poenta da štedi neko ko ima finansijske viškove, već da neko sredstva stavi na štednju, a ne da ih iskoristi za druge namene.

„Moramo zaposlene i preduzetnike dovesti u situaciju da počnu da razmišljaju da li je isplativije da štede ili da kupe određena dobra. Ja i ne očekujem da svi ljudi i svi preduzetnici štede. Neki treba da štede, a neki da uzmu kredit i da troše. To je ono što je poenta bankarstva i makroekonomske stabilnosti. Ako jedan deo stanovništva odustane od kupovine potrošnih dobara, to automatski znači manju presiju na uvoz i na deviznu tražnju kao i manje depresijacijske pritiske“, ocenio je Hinić.

Prema njegovim rečima, tek posle uspostavljanja novog modela štednje, doći će proces dinarizacije, koji mora da bude postepen i praćen sigurnošću.

„Na bazi povećanja štednje, dobitak imaju svi. Očigledno je da imaoci novčanih sredstava zahtevaju veću vrednost za to, kao i adekvatnu sigurnost. S druge strane, ako se zahteva veća cena, onda je očekivano i da će posrednici u finansijskom prometu da tu veću cenu prebace na krajnje korisnike kredita. Imaćemo više kamatne stope, ali moramo da pređemo u period kada će kamatne stope postati ozbiljniji makroekonomski regulator, a samim tim i da daju doprinos sa stanovišta monetarne politike“, kazao je Hinić.

On je najavio da će NBS i Vlada Srbije u narednom periodu morati više da rade na „depozitnoj strani“ i da će, kada se obezbede dinarski depoziti, automatski biti stvoren osnov za povećanje plasmana koji doveli do većeg ekonomskog rasta.