"Ono što se dešavalo sa inflacijom poslednjih meseci potpuno je u skladu s našim očekivanjima koje smo istakli početkom godine", rekao je Šoškić televiziji B92 i ponovio da je od aprila inflacija u padu.

Šoškić je kazao da deo odgovornosti za veći nivo iflacije snosi i Vlada Srbije, koja je odstupila od dogovora o ciljanoj inflaciji, jer je dozvolila da cene koje kontroliš porastu za 10 umesto za sedam odsto.

"Da su sve cene koje bile u ingerenciji države bile koordinirane da ne pređu gornju granicu dogovorenog iznosa mi ne bi danas govorili o inflaciji od 9,3 odsto u septembru, već o 8,3 odsto", kazao je guverner NBS.

On je naveo da bi pre podizanja cena koje kontroliše država, trebalo izvršiti racionalizaciju javnog sektora.

Na pitanje novinara da li je vlada pogrešila kada je dozvolila povećanje cene gasa, koje direktno povećava inflaciju, guverner NBS je kazao da će to povećanje od 10 odsto za građane i 15 odsto za privredu "uticati na inflaciju oko 0,2 odsto ili malo više od toga".

"To nije mali inflacioni pritisak, a postoji mogućnost da neko traži izgovor za podizanje svojih cena zbog tog poskupljenja", rekao je Šoškić.

Prema njegovim rečima, "Srbija  još uvek ne ulazi u kategoriju ozbiljno zaduženih zemalja", iako se dug približio na 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

"Ako bi eventualno dug rastao više od te granice, međnarodna investiciona javnost bi brzo shvatila da ne možemo da redovni izmirujemo svoje obaveze na srednji i dugi rok i to bi nam automatski podiglo cenu finansiranja javnog duga, što bi predstavljalo dodatni trošak za sve poreske obveznike", rekao je Šoškić.

On je ocenio da je zakonska regulacija da Srbija ne sme da ima dug veći od 45 odsto BDP-a ispravna, iako je taj iznos u EU veći od 60 procenata, jer Srbija još uvek nema redovan pristup međunarodnim tržištima kapitala po povoljnim uslovima.