On je, tokom javne rasprave o Nacrtu strategije razvoja intelektualne svojine, istakao da treba računati i na to da će Srbija tokom 2011. godine postati kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, čime će se neki procesi ubrzati.

"Predigra za EU, koja se zove CEFTA, jeste nešto gde upravo ova pravila treba da se poštuju na mnogo ozbiljniji način i da se mnogo značajnija pažnja posveti oblasti intelektualne svojine", napomenuo je Vesović.

Prema njegovim rečima, privreda je ta koja treba da crpi sve tekovine poštovanja prava intelektualne svojine i svega onoga što je sadržano u Strategiji razvoja intelektualne svojine.

Usvajanje Strategije je, planom rada Vlade Srbije, predviđeno za decembar.

Profesor Pravnog fakulteta Slobodan Marković, koji je i sastavio prvi tekst nacrta Strategije, rekao je da ona nije inovaciona, nego se zasniva na Strategiji održivog razvoja, kao jedan njen segment.

On je kazao da Strategija predstavlja spisak dugoročnih ciljeva u pogledu razvoja intelektualne svojine koji su vrlo realni i da sadrži opis mera koje treba preduzeti da bismo se približili ciljevima.

Direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić istakla je da je i Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO) podržala strateški pristup planiranju poslova, napominjući da takvu Strategiju nemaju ni sve zemlje EU.

"Ona će pomoći da se analizira stanje u ovoj oblasti i obezbedi sprovođenje prava, kao i da se spreči piraterija i krivotvorenje", zaključila je Totić.

Materija intelektualne svojine je u Strategiji podeljena u četiri celine - pravno institucionalni osnov zaštite, suzbijanje i sankcionisanje povreda prava intelektualne svojine, privredna primena i podizanje javne svesti o značaju intelektualne svojine.