Sastanak u Briselu je održan u organizaciji Međunarodne unije za vraćanje nepokretne imovine, a potpredsednik Evropskog parlamenta Edvard Makmilan-Skot je na skupu rekao da su vlasnička prava u EU
zajamčena osnovnim Lisabonskim sporazumom.

Makmilan-Skot i jedan zvaničnik Evropske komisije predočili su da EU ne može direktno uticati na odluke vlada zemalja Zapadnog Balkana o vraćanju prava na imovinu građana, ali da će kroz postupak ulaska u članstvo EU tih država nastojati da se i to pitanje reši, kao deo ljudskih prava.

Makmilan-Skot je ocenio da je u Srbiji situacija posebno loša jer ne postoji zakon o restituciji. On je izneo tvrdnju da kočnice oko vraćanja vlasništva postoje i zato što ima korupcije u vlasti.

Generalni sekretar Mreže za restituciju u Srbiji Milivoje Antić je podvukao da je studija EP o restituciji pokazala da je i u zemljama gde je restitucija odmakla, kao što je Bugarska, kao i u onima gde je u začetku, zajedničko to da ne postoji politička volja vlasti da se zakoni primenjuju u dovoljnoj meri.

Na današnjem sastanku predstavnici Srbije predočili su da, kao i kod drugih država regiona, nepostojanje preciznih podataka onemogućava da se dodje do zaključaka kako sprovesti postupak restitucije.

Srpski predstavnici su na konferenciji predstavili činjenice o tome da u Srbiji postoji velika državna imovina, da ona nije popisana, da to očigledno svesno nije urađeno. Najvažnije kategorije te državne svojine su,
kako je rečeno, poljoprivredno, građevinsko i šumsko zemljište.

Antić je predočio da šumskog zemljišta ima 1,3 miliona hektara, a građani, crkvene i verske zajednice potražuju nepunih 50.000 hektara.

Kad je reč o poljoprivrednom zemljištu, Antić je kazao da građani potražuju manje od polovine onog što je u državnoj svojini, a kad je reč o građevinskom zemljištu taj postotak je oko dva odsto, kad je reč o stanju na području Beograda.

To su činjenice koje se skrivaju od javnosti, a to je štaviše skrivano i od autora studije Evropskog parlamenta, naveo je Antić.

On je objasnio da bi se iz državne imovine pokrila potraživanja privatnih vlasnika, a država ne bi imala neki novi dug, niti uvećani budžetski deficit.