Kako su Pariz i Vašington usaglašavali svoje diplomatske poteze u pripremi proglašenja nezavisnosti Kosova, koji su bili njihovi planovi da odobrovolje Moskvu po ovom pitanju a da u isto vreme osiguraju „evropski put Srbije” od juče kasno uveče može da se pročita u nekoliko poverljivih depeša objavljenih na internet portalu „Vikiliks” i britanskom dnevnom listu „Gardijan”.

U depešama koje je iz Pariza u Vašington u drugoj polovini 2006, 2007. i prvoj polovini 2008. godine slao američki ambasador u Francuskoj Krejg Stejplton opisuju se razgovori Danijela Frida, tadašnjeg američkog pomoćnika državnog sekretara (u administraciji Džordža Buša) i Morisa Gordo-Montanja, spoljnopolitičkog savetnika francuskog predsednika Žaka Širaka a kasnije i Nikole Sarkozija.

Ambasador Stejplton u depešama piše da je Danijel Frid objasnio Francuzima da su „SAD odlučile da ponude Srbiji članstvo u Partnerstvu za mir kao vid podrške demokratskim snagama na predstojećim izborima: predsednik Tadić je napravio dobru podlogu za evroatlantsku budućnost Srbije”.

„Slična razmišljanja nalažu SAD da podrže Ahtisarijevu preporuku da odloži objavljivanje njegovih predloga o statusu Kosova. Ali, od ključne važnosti je da se brzo radi posle 21. januara”, navodi se u depeši. Podsetimo, 21. januara 2007. godine su održani parlamentarni izbori u Srbiji.

U depeši se, takođe, navodi da bi „dodatno odlaganje ohrabrilo Srbe i druge da pomisle da se Zapad uplašio, tako da je vreme da se krene dalje do nadzirane nezavisnosti”.

„Frid je rekao da, iako se može očekivati da Rusija izazove poteškoće, ipak on veruje da će ona odustati od Rezolucije UN SB, iako u to on ne može da bude siguran. Ono što je sigurno – ne sme biti dozvoljeno da Rusi poveruju da će pretnja vetom 'odraditi posao', jer će onda to oni i učiniti. Zapad stoga mora da pošalje signal da je spreman da se krene bez njih ako je potrebno, jer ako ne bude bilo signala to može biti protumačeno kao prećutni pristanak da Rusija može da podigne ulog. To je strašna mogućnost, ali paraliza bi bila i gora”, navodi se u depeši objavljenoj u „Gardijanu”.

U razgovoru sa Fridom, savetnik Moris Gordo-Montanj se čak pozivao na istoriju francusko-srpskih odnosa sve od Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu u kojem je učestvovao i njegov deda. Sarkozijev savetnik je tada zaključio da je Partnerstvo za mir dobra ponuda kao i da je još Širak predložio Merkelovoj da EU Srbiji ponudi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, čak i u slučaju nedovoljno efikasne saradnje sa Haškim tribunalom.

„Merkelova je najpre odgovorila negativno, ističući Tadićev neuspeh da to završi, ali Francuska i dalje veruje da ponuda SSP-a može napraviti razliku na januarskim izborima”, piše u depeši.

Što se tiče Ahtisarijevog predloga, Moris Gordo-Montanj je rekao da je Putin Francuzima rekao da Rusija neće oklevati da stavi veto na svako rešenje koje ne uživa saglasnost svih zainteresovanih strana. Osim toga, Gordo-Montanj je preneo i Putinove brige o rizicima podele Kosova i spajanja severa Kosova sa Srbijom a juga Kosova sa Albanijom, kao i kreiranje potencijalno radikalizovane muslimanske države u srcu Evrope.

Na ovu primedbu Gordo-Montanja, Frid je odgovorio da je i Srbima i Albancima rečeno da će Kosovo biti nezavisno, i da bi bilo pogrešno da uzvrate.

„Možda su Rusi blefirali, ali čak i ako nisu bili, kolebljivost nas može odvesti u propast, počevši od nereda od strane kosovskih Albanaca, gde rizikujemo da shvate snage KFOR-a kao okupacione snage, a mogla bi doći i do radikalizacije koju smo veoma uspešno izbegavali dosad.

Moris Gordo-Montanj je rekao da Francuska ne zagovara dalja odlaganja, ali je ipak zabrinuta da bi nezavisnost imala neželjene posledice”, piše u depeši ambasadora iz 12. decembra 2006. godine, koja se odnosi, između ostalog, i na Kosovo.

Osim toga, u njoj se navodi da je Gordo-Montanj rekao da se moraju pronaći načini da se „omekša” Rusija, kad je u pitanju nezavisnost Kosova.

U potonjim depešama iz 2007. i 2008. navodi se da je Sarkozi već nekoliko puta ponovio da podržava nezavisnost Kosova i od šefa diplomatije Bernara Kušnera tražio da u EU izdejstvuje konsenzus po ovom pitanju. Ambasador u depešama navodi da je predsednik Sarkozi za to lobirao i u Moskvi, ali i da će tražiti od SAD da izbegne „dramatičnu retoriku koja bi mogla da ponizi Srbiju”. Osim toga, navodi se da će Pariz početi i sa političkim pritiscima na države poput Grčke i Kipra, koje se javno protive nezavisnosti Kosova.