Udeo spoljnog duga privatnog sektora u Srbiji u BDP-u je bilo 47,5 odsto, dok je učešće duga javnog sektora bilo 29,6 odsto.

U trećem tromesečju spoljni dug je smanjen 1,5 odsto, za 342 miliona evra, od čega je 382 miliona evra smanjenje po osnovu jačanja evra u odnosu na druge valute zastupljene u spoljnjem dugu.

Privatni sektor je na kraju septembra bio zadužen u inostranstvu u za 14,2 milijardi evra, od čega je dug banaka 31,1 odsto, a preduzeća 68,9 odsto.

Javni dug 38,8 odsto BDP-a

Javni dug Srbije je na kraju septembra bio 11,6 milijardi evra, ili 38,8 odsto BDP-a. Taj dug je povećan najvećim delom zbog toga što je zvanična statistika u te obaveze uključila dug države prema Međunarodnom
monetarnom fondu po osnovu specijalnih prava vučenja od 443,5 miliona evra i reprogramiranja obaveza prema Vladi Kuvajta od 276 miliona evra.

Zaduživanje države je u trećem tromesečju i dalje ubrzano, ukazuje je NBS, navodeći da je udeo javnog duga u BDP-u 2,3 procentna poena veće nego u drugom tromesečju i 5,9 procentnih poena nego na početku godine.

Izmenjenim Zakonom o budžetskom sistemu propisana je granica od 45 odsto učešća javnog duga u BDP-u.

Rast spoljnjeg duga posledica odlaganja reformi

Srbija je na ivici visoke zaduženosti zbog pogrešne antikrizne politike, demagogije i odbijanja sprovođenja dubinskih političkih i ekonomskih reformi, ocenio je danas predsednika Liberalno-demokratske partije (LDP)Čedomir Jovanović.

U saopštenju za javnost, Jovanović je istakao da je u ukupnom spoljnjem dugu, koji je premašio 23 milijarde evra, veliki udeo duga privatnog sektora, što je posledice "uporne politike vlade da teret krize prebaci na srednju klasu i privatni sektor, koji se relativno uspešno razvijao do krize".

"Kompanije su prinuđene da se zadužuju u inostranstvu zbog domaće nestabilnosti, nenaplaćenih potraživanja od države, selektivne pomoći investitorima, sve većih akciza i poreza i zatvaranja prirodnih tržišta za naše robe u okruženju i Evropskoj uniji", upozorio je lider LDP-a.

Prema njegovoj oceni, država svoje obaveze servisira sve skupljim zaduživanjima "samo da bi održala privid da je moguće da domaća ekonomija opstane na postojećim osnovama i u okolnostima gde je država najveći monopolista, neprijatelj slobodne konkurencije i čistog poslovanja na fer tržišnim principima".

Jovanović je upozorio da još nije usaglašen predlog budžeta za 2011. godinu i da kompanije ne mogu da planiraju svoje poslovanje zato što se boje da će, u nedostatku novca u budžetu, "Vlada ponovo početi da puni fondove većim akcizama, opterećenjem poslovanja i nepravednim porezima koji pogađaju proizvođače, srednju klasu i najsiromašnije".