"Očekujemo mnogo od ove strategije. Srbija će kroz Dunavsku strategiju biti po prvi i poslednji put deo jedne makroekonomske strategije. Otvaraju se neslućene mogućnosti za podunavski region. Novca će biti, ne odmah za sve, ali je važno očuvati perspektivu strategije", poručio je Đelić na predstavljanju Strategije sa šefom Delegacije EU u Srbiji Vensanom Dežerom i Natali Veršelde iz Generalnog direktorata za regionalnu politiku u Evropskoj komisiji.

Dežer je poručio da sprovođenje Strategije koja je veoma važna, takođe svedoči o novoj fazi odnosa Srbije i EU. Naglasio je da je to "inkluzivna strategija koja razvija solidarnost između Srbije i svih ostalih država kroz koje protiče Dunav".

Đelić je istakao da će sprovođenje Strategije koja obuhvata 14 dunavskih zemalja i njihovih suseda, biti "jedna od velikih ideja koje će obeležiti ulazak Srbije u EU".

On je naveo da će prvi projekat u okviru sprovođenja Dunavske strategije u Srbiji biti revitalizacija Golubačke tvrđave i Golupca za šta će naredne godine biti izdvojeno 6,5 miliona evra od ukupno 18,5 miliona koliko će zajedno izdvojiti Beograd i Evropska komisija.

"To će omogućiti da do kraja 2011. budu raspisani tenderi kako bi početkom 2012. počeli predviđeni radovi koji će trajati tri godine. Predviđeno je da bude izgrađen tunel koji će omogućiti da (sadašnjim putem) kroz tvrđavu ne prolaze više teretnjaci, kao i amfiteatar i žičara, što bi sve trebalo da doprinese da ovaj sada nerazvijeni region postane magnet za turiste", ocenio je Đelić.

On je podsetio da Dunav kroz Srbiju protiče u dužini od 578 kilometara, što je četvrtina njegovog toka. "Mi moramo da iskoristimo te potencijale", ukazao je srpski ministar.

Natali Veršelde je govoreći o osnovnim ciljevima Strategije navela da je turizam "ozbiljan izvor prihoda i zato on pruža veliku mogućnost za ekonomski razvoj".

Ističući da u 14 dunavskih zemalja i njihovih suseda živi oko 115 miliona ljudi, ona je poručila da je cilj Strategije da se oslobodi potencijal Dunava kao i da se zajednički planira i koordinira rad na svim projektima koji će povezati i osnažiti ceo podunavski region.

Veršelde je ukazala da su glavni ciljevi Strategije da se poboljša saobraćaj na Dunavu koji je, kako je rečeno na današnjem skupu, četiri puta manjeg intenziteta nego na Rajni, ali i da se prilikom toga zaštiti životna sredina.

Ona je rekla i da treba poboljšati kvalitet vode i sprečiti gubitak biodiverziteta, ali i smanjiti broj poplava i industrijskih nesreća, poput poslednje koja se desila u Mađarskoj.

Kada se radi o ekonomiji, prema njenim rečima, "Dunav je dom nekih od najbogatijih zemalja, ali istovremeno i najsiromašnijih".

"Disparitet je ogroman. Cilj strategije je upravo da se on smanji", poručila je Veršelde.

Ukazujući da je Dunav jednim svojim delom van EU, ona je navela da to stvara probleme kada se radi o sprovođenju Strategije zbog prisutnog organizovanog kriminala u regionu.

"Bitno je boriti se protiv organizovanog kriminala u regionu, a to ne može zemlja da radi sama već je potrebna saradnja. A ona će biti ojačana i kroz saradnju u Strategiji", zaključila je Veršelde.

Evropska komisija usvojila je 8. decembra Dunavsku strategiju, a očekuje se da u vreme mađarskog predsedavanja EU od januara do juna sledeće godine, ona bude usvojena i u Savetu EU i Evropskom parlamentu čime će zvanično stupiti na snagu.