Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić izjavio je da će 2011. biti još jedna teška i vrlo neizvesna godina, koja će delimično biti olakšana očekivanim prihodom od prodaje Telekoma Srbija. "Zbog vrlo slabe domaće akumulacije, i pored očekivanog priliva od prodaje domaće telekomunikacione kompanije, Srbija će i naredne godine morati ozbiljno da se zadužuje i oslanja na strani kapital, što će voditi daljem ubrzanom rastu javnog i nešto sporijem rastu ukupnog duga", rekao je Savić.

On je ukazao da je projektovana stopa rasta bruto domaćeg proizvoda od tri odsto teško ostvariva i naglasio da se ekonomska kriza u zemlji neće okončati sve dok se suštinski ne promeni postojeći model razvoja Srbije.

"Umesto gašenja požara i neefikasnog trošenja oskudnog novca građana, država mora ozbiljno da sprovodi usvojen model privrednog rata za narednu deceniju", poručio je Savić.

Savić je rekao da će biti teško zadržati inflaciju na ciljanom nivou od 4,5 plus-minus 1,5 odsto.

Osim toga, za očekivati je i da će se u 2011. problemi pojaviti i u bankarskom sektoru jer će pojedine banke sve teže naplaćivati ranije odobrene kredite, a problem će biti i kome odobravati nove kredite, pošto zbog ekonomske krize ima sve manje dobrih klijenata.

 

Petrović: Najveći izazovi deficit i inflacija

Najveći ekonomski izazov za Vladu u narednoj godini biće da održi budžetski deficit na nivou plana od 4,1 odsto BDP-a i da ne dođe do rebalansa budžeta, ali i da se obuzda inflacija, izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Pavle Petrović.

"Kada govorimo o ekonomskoj politici, biće presudno da se budžetski deficit svede na 4,1 odsto BDP i što je još važnije da se to održi tokom godine", precizirao je Petrović.

On je dodao da je za ispunjenje navedenih ciljeva važno poštovanje planirane indeksacije, odnosno usklađivanje plata i penzija s rastom inflacije i BDP-a, jer bi se jedino tako i otvorio prostor Narodnoj banci Srbije da deluje svojim merama na inflaciju i svede je na ciljani okvir.

Prema njegovim rečima, značajno je i da vlada ne odustane od realizacije javnih investicija, koje bi u 2011. trebalo da dostignu četiri odsto BDP-a.

Kao srednjeročni problem ostaje i dalje velika nezaposlenost, ukazao je Petrović. "To je nešto što se prevaljuje i na siromaštvo i što građani najviše i osećaju, tako da i neke stvari koje počinju da se popravljaju zbog velike nezaposlenosti ostaju neprimećene", ocenio je Petrović.

On je na naveo i da svakako treba rešiti problem postojanja monopola i obezbediti konkurentnost i jednake uslove za sve koji žele da posluju u Srbiji.

 

Nikolić: 2011 bi mogla biti bolja za privredu

Sledeća godina mogla bi biti nešto bolja za privredu Srbije od 2010, prvenstveno zahvaljujući relativno visokom prilivu novca od privatizacije Telekoma i na osnovu pozitivnih trendova spoljnotrgovinske razmene, industrije, BDP-a i trgovine na malo, izjavio je ekonomista Centra za novu politiku Goran Nikolić.

"Za građane će to značiti nešto veći standard", rekao je on i dodao da najveći problem predstavlja nezaposlenost, ali da postoje nagoveštaji da se ona stabilizuje i početkom ili sredinom sledeće godine može se očekivati rast stope zaposlenosti.

Kada je reč o izvozu, tu imamo visoku stopu rasta i trendovi pokazuju da bi se ona mogla nastaviti u sledećoj godini, rekao je Nikolić, podsetivši da izvoz u 2010. porastao oko 21 odsto, a uvoz takođe blago raste što je povezano sa oporavkom u industriji.

On je ocenio da bi i kurs u 2011. mogao biti relativno stabilan, s obzirom da je to jedan od uslova za održavanja ciljane inflacije.

 

Jovanović: Vlada će se posvetiti strukturnim reformama

Urednik časopisa Izazovi evropskih integracija Nikola Jovanović očekuje da će se u 2011. Vlada posvetiti strukturnim reformama u cilju dobijanja statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Jovanović je naglasio da strukturne promene podrazumevaju jačanje eksterne revizije javnih finansija i poresku reformu, racionalizaciju administracije, povećanje energetske efikasnosti, osnivanje državne razvojne banke i korporativizaciju javnih preduzeća.

"Dok ključne reforme ne budu izvrše ne možemo očekivati stabilniji i značajniji rast u 2011, kao ni u narednim godinama", istakao je Jovanović.

On smatra da će se pozitivni efekti dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU osetiti 2012, a podrazumevaju veću mogućnost korišćenja pretpristupnih fondova i smanjenje kreditnog rizika zemlje, što je važno zbog održivosti javnog duga i privatnih investicija.