Sa rastom kreditnog portfelja od 44 odsto UniCredit banka je ostvarila najveći proboj u 2010. i znatno popravila svoju tržišnu poziciju. Kako u Intervjuu za novi broj Bankar Magazina kaže Klaus Priveršek, prvi čovek ove italijanske podružnice u Srbiji, od relativno nevažnog igrača za svega tri godine ova banka izrasla je u jednog od glavnih tržišnih igrača. Pri tom, banka je u prvih devet meseci 2010. zabeležila profit od 2,9 milijardi dinara, znatno više u odnosu na isti period prethodne godine.

„U 2010. smo usmerili napore na pridobijanje novih klijenata sa zadovoljavajućom kreditnom sposobnošću. Na osnovu naše analize, u Srbiji takvih kompanija ima na hiljade. Druga aktivnost je bila usmerena na produbljivanje znanja u vezi sa upravljanjem rizicima, ali i na osmišljavanje procesa i alata neophodnih kako bismo se uhvatili u koštac sa povećanim kreditnim rizikom u zemlji“, kaže sagovornik Bankara dodajući da je u UniCredit-u broj nenaplativih zajmova u privredi znatno ispod tržišnog proseka od 24 odsto.Banka je za poslednje tri godine, prema njegovim rečima, značajno proširila klijentsku bazu, uložila dosta truda u uvođenje poboljšanog modela upravljanja, istovremeno povećavši produktivnost i efikasnost. „Intenzivirali smo poslovanje sa velikim kompanijama, malim i srednjim preduzećima, opštinama, državom i njenim institucijama, stanovništvom. Međutim, ne bi trebalo da zaboravimo ni prekogranične kredite odobrene privredi“, kaže Priveršek.

B: Kad pomenuste prekogranične zajmove, s obzirom na manjak kapitala na svetskim tržištima, mogu li domaće kompanije da računaju na ovakve, znatno jeftinije zajmove u 2011. godini?

"Uprošćeno govoreći, sve će zavisiti od toga kakav će u budućnosti biti režim centralne banke po pitanju obavezne rezerve. NBS je izričito zahtevala „povratak“ kredita i knjiženje novih kreditnih obaveza u bilansima stanja lokalnih banaka, što smo mi i uradili. Ukoliko takav režim ostane na snazi, zašto bismo nudili prekogranične kredite? U tom slučaju oni ne donose nikakvu prednost našim klijentima."

B: Za razliku od mnogih banaka koje su se odlučile da u krizi budu konzervativne i da se suzdrže od pozajmljivanja, UniCredit je zabeležio najveći rast plasmana. Zašto ste se odlučili za takvu strategiju?

"Ponuditi nekome kišobran da bi se zaštitio ima smisla samo kada pada kiša, zar ne? Šalu na stranu, postavši mnogo konzervativnija, UniCredit banka se brzo prilagodila promenjenoj, kriznoj situaciji i nastavila da pruža podršku srpskoj ekonomiji, iako su se pojedini konkurenti naglo povukli. U Srbiju sam došao iz oblasti upravljanja sredstvima, u kojoj su iznenadne i brutalne posledice finansijske krize postale vidljive već u julu 2007. Možda je upravo to uticalo da budem spremniji od ostalih."

B: Gde ste imali najveći rast?

"Korporativni sektor je bio, ali je i dalje glavni izvor prihoda. Međutim, od 2009. i sektor poslova sa stanovništvom beleži odlične rezultate, tako da se sve više približavamo našem cilju, a to je da imamo izbalansiran prihod između ove dve oblasti poslovanja."

B: Udeo nenaplativih kredita kod preduzeća već se popeo na 24 odsto. Koliko je nivo problematičnih zajmova u UniCredit banci u korporativnom sektoru?

"Znatno ispod tog nivoa. Kao što sam već pomenuo, unapredili smo upravljanje rizicima kada je u pitanju otpis dugovanja sa jedne strane i suočavanje sa problematičnim kreditnim rizikom sa druge strane. Ovo se odnosi na rano prepoznavanje upozoravajućih signala, praćenje komplikovanih slučajeva, njihovo restrukturiranje i upravljanje njima kao spornim plasmanima u trenutku kada oni postanu nesolventni. Na taj način smo uspeli da rešimo neke od najproblematičnijih zajmova banke."

B: Koje su vaše procene kursa dinara u odnosu na evro i hoće li usled toga rasti nivo nenaplativih zajmova?

"Ukoliko objedinimo očekivanja različitih učesnika na tržištu mogli bismo da zaključimo da bi evro mogao da vredi između 105 i 115 dinara. Nivo problematičnih zajmova će se vremenom postepeno smanjivati, ali će u budućnosti umnogome zavisiti od boljeg preduzetničkog upravljanja, višeg nivoa upravljačke odgovornosti i efikasnijeg i bržeg rešavanja problematičnih slučajeva kako van, tako i na sudu. Ali, šta je dovelo mnoge kompanije u probleme tokom krize? Depresijacija dinara u odnosu na evro u prethodne dve godine je svakako postala veliki problem za brojne „nehedžovane“ klijente. Međutim, smatram da su osnovni uzrok problema za mnoge bili nedostatak preduzetničkog fokusa i pogrešne investicije. Ekonomija je u periodu transformacije i prilagođavanja, ali istovremeno postoje brojni razlozi zbog kojih možemo da budemo optimistični. UniCredit banka će i u budućnosti biti pouzdan partner srpske ekonomije. Nastavićemo naš dinamičan put kojim smo išli prethodnih godina kako bismo postali lideri na tržištu."

B: Šta mislite o smanjenom broju subvencionisanih zajmova tokom 2011. godine?

"Subvencionisani krediti su bili važna, ako ne i najvažnija antikrizna mera u Srbiji. Ali, s obzirom na to da efekti krize polako prestaju i da je zemlja počela da beleži ekonomski rast, bila bi greška da se privreda i stanovništvo trajno naviknu na državne subvencije. Iz perspektive banaka takođe je došlo vreme da se odustane od ove antikrizne mere. Kako bi održivo poslovale, neophodno je da banke ostvare profit, a subvencije tokom 2010. nisu više obezbeđivale profitne margine."

B: Mnogi privrednici misle ipak da će 2011. biti najteža godina od kad je ekonomiju zahvatila kriza. Šta vidite u bilansima svojih klijenata? Kakvu 2011. predviđate?

"Još uvek ima mnogo kompanija koje se nalaze u problemu, delimično zbog toga što se nisu zaštitile od kursnog rizika, delimično zbog toga što nisu razvile preduzetnički fokus i fleksibilnost koji bi im omogućili da se bolje prilagode izazovima i mogućnostima. Svim ovim problemima ćemo morati intenzivno da se posvetimo i u 2011. Međutim, u Srbiji postoji i veliki broj kompanija koje su dovoljno fleksibilne, fokusirane i imaju prednost u odnosu na konkurenciju. To, u kombinaciji sa dobrim izgledima da se Srbija vrati na mnogo viši nivo stranih direktnih investicija, podstaklo nas je da i za 2011. predložimo veoma ambiciozan budžet."