"Ta mera će imati trenutno vidljiv i ujedno veoma značajan efekat na kućni budžet građana koji su se zadužili u švajcarcima", rečeno je u Unikredit banci.

Kao primer je navedeno da bi korisnik kredita u švacarcima koji ima mesečnu ratu od 300 franaka sada za tu ratu trebalo otprilike da izdvoji 24.000 dinara, što je 6.000 dinara manje nego što početkom avgusta.

U Unikredit banci podsećaju da je samo pre meseci i po dana vrednost evra i švajcarcae bila izjednačena i da je najveće probleme zbog toga je trpela izvozno orjentisana švajcarska privreda koja je izgubila cenovnu konkurentnost na svetskom tržištu.

"Upravo da bi sprečila dalje ugrožavanje privrede CBŠ je preduzela niz mera kako bi zaustavila jačanja franka. Najpre je referentna kamatna stopa (Libor) oborena na nulu, povećavana je količina novčane mase u opticaju, a danas je kurs devalviran", naveli su u Unikredit banci.

Zdravković: Mere centralne banke Švajcarske očekivane

Ekonomista Miroslav Zdravković ocenio je danas da fiksiranje kursa švajcarskog franka prema evru olakšava položaj građana Srbije koji imaju kredite u švajcarcima.

On je rekao da pomoć države korisnicima kredita u švajcarcima nije potrebna, već je potrebno da se banke ponašaju u skladu sa novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga i da vrate kamatne stope koje su bile pri odobravanju kredita.

"Što se tiče korisnika u Srbiji mnogo je važnije da početkom decembra, kad zaživi taj zakon da banke budu korentne i da vrate starne kamatne stope", rekao je urednik sajta Makroekonomija (www.makroekonomija.org).

Zdravković je istakao da ničim nije opravdan rast kamata od izbijanja svetske ekonomske krize na šest i više odsto u situaciji kada je osnovna kamatna stopa na švajcarski franak oborena sa nepunih tri na 0,2 odsto u prethodne tri godine.

Švajcarska nacionalna banka (SNB) odlučila je danas da fiksira kurs razmene na 1,20 franaka za evro, navodeći da će, bez obzira na rizik, kupovati neogranične sume evra da bi održala fiksiranu vrednost.

Prema rečima Zdravkovića, današnja mera centralne banke Švajcvarske bila je očekivana i logična. "Ovo je drugi krupan pokušaj da se utiče na kretanje švajcarskog franka i ovog puta će je izvesno da će i uspeti", rekao je on.

Zdravković je naveo da kurs švacarskog franka ne utiče previše na Srbiju, jer je u Srbiji samo milijarda evra od oko 33 milijardi ukupnih plasmana banaka denominirano u švajcarskom franku, odnosno samo tri odsto.

Kako je rekao mnogo veći problem i ozbiljniji je za Istočnu Evropu predstavlja činjenica da zbirno Poljska, Mađarska i Hrvatska imaju dug od oko 100 milijardi evra u švajcarskim francima i da se to odnosi na veoma mali broj banaka - Sosijete ženeral, Erste i Unikredit banku.

"Postojao je ozbiljan rizik u slučaju da dođe do ozbiljnih docnji u finasiranju stambenih kredita u Mađarskoj, Poljskoj ili Hrvatskoj da može ozbiljno da se negativno odrazi na te velike evropske banke. Sada postaje manji rizik da će doći do nekog ozbiljnog bankarskog sloma", rekao je Zdravković.