"Mislim da ima mnogo važnijih poslova od promene Ustava. Naravno, o tome se može razmišljati i ima razloga. Na primer, treba smanjivati verovatno broj poslanika, a to već nećemo moći da učinimo bez
promene Ustava", kazala je Đukić-Dejanović u intervjuu agenciji Beta.

Ona je rekla da i u okviru Ustava kao osnovnog pravnog akta, postoje mogućnosti da 2011. godina bude radna i da političari učine mnogo za građane Srbije.

Đukić-Dejanović je izjavila da promena Ustava nije potrebna da bi se ukinule blanko ostavke poslanika i izrazila očekivanje da će to biti urađeno tokom 2011. kroz izborno zakonodavstvo.

U 2011. prioritet parlamenta biće donošenje sistemskih zakona, kao i ratifikacije sporazuma i ugovora koji obezbeđuju ekonomske odnose ali i određene kredite i povlastice u saradnji sa drugim državama, dodala je ona.

Kada je reč o platama poslanika, Đukić-Dejanović je kazala da je skupštinim budžetom predviđena mogućnost povećanja plata poslanika o čemu će odlučivati Administrativni odbor.

"Ako ostali državni činovnici budu imali povećanje plata, a to bi trebalo da bude dva puta godišnje, jednom 3,4 odsto i drugi put 2,5 odsto i poslanici mogu isto da očekuju. Ali da li će se to i dogoditi, o tome će odlučivati Administrativni odbor. Tu mogućnost smo predvideli s obzirom da poslanici imaju plate kakve su imali pre šest godina, bez povećanja", kazala je predsednica parlamenta.

Upitana zašto javnost više interesuju plate poslanika nego plate drugih zaposlenih u državnim organima, Đukić-Dejanović je kazala da je to zato što je sve što se događa u skupštini potpuno dostupno javnosti, odnosno građanima.

"Građanima su poslanici svakog dana u kući, preko ekrana. Oni negde smatraju da izabrani predstavnici građana, a ja se sa građanima slažem, poslanici treba da dele njihov standard i sudbinu", kazala je predsednica Skupštine.

Ona je, međutim, navela da poslanici u regionu, u zemljama koje su ekonomski vrlo srodne Srbiji, imaju najmanje jednog do dva asistenta i da su njihove plate najmanje dva i po do tri puta veće od poslaničkih plata u Srbiji.

Prema njenim rečima, uočeno je da saradnja parlamenta i medija nije na onom nivou na kom bi trebalo da bude da bi građani zaista imali pravu predstavu o tome šta se u Skupštini događa, zbog čega će se raditi na tome da se takva situacija ispravi.

"Parlament nema zakonskih predloga na čekanju. Mi nemamo na čekanju praktično nijedan bitan zakon, posebno ne proevropski iz dela harmonizacije", kazala je Đukić-Dejanović.

Prema njenim rečima, parlament prvi put ima sopstveni budžet i distribuiraće sredstava na način na koji misli da treba da bude prioritetan a koji se odnosi i na jačanje nadzorne uloge parlamenta.

"Parlament treba da jača nadzornu funkciju, da kontrolišemo naše ministre kako primenjuju zakone koje mi ovde donosimo, da kontrolišemo izvršnu vlast odnosno vladu kroz poslanička pitanja, javna slušnja i obavezu ministar mora bar jednom u tri meseca da dođe i ispriča šta radi", kazala je Đukić-Dejanović.

Prema njenim rečima, parlament je u 2010. usvojio oko 250 zakona i oko 40 drugih akata.

"Radili smo intenzivno ali zakonodavna aktivnost nije bila na onom nivou kakva je bila prethodne godine (2009) s obzirom da smo veliku pažnju posvetili i nadzornoj funkciji, donošenju Zakona o Narodnoj skupštini, Poslovnika o radu i organizaciji samog parlamenta", kazala je Đukić-Dejanović.

Ona je dodala da uvek može i kvalitetnije i više da se radi, ali da ni poslovnički ni fizički parlament u 2010. nije mogao više od toga.

"Intenzivno radimo. Da Ii može kvalitetnije? Naravno da može. Da li može sve da bude bolje? Može. Ja se nadam da će 2011. biti godina u kojoj će parlament prosto napraviti još jedan korak, ne može to prebrzo. Kao društvo sazrevamo sporo ali jačanje uloge i uticaja parlamenta je parametar demokratizacije društva jer parlamenti nose razvoj demokratije", kazala je Đukić-Dejanović.