Crkve koje koriste novi, Gregorijanski kalendar, proslavile su Božić 25. decembra.

Proslava Božića počinje dan ranije, na Badnji dan, kada pravoslavci odlaze u šume po hrastovo drvo - badnjak koji su uveče pali na kućnom ognjištu. To je simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.

Uoči praznika pod kuće se posipa slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hrist.

Patrijarh srpski Irinej služio je božićnu liturgiju u ponoć u Hramu Svetog Save na Vračaru.

Božiću prethodi 40-dnevni post, a na dan praznika trpeza je bogata.

Pravoslavci mese česnicu i lome na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se stavlja novčić od srebra ili zlata koji simbolizuje dar novorođenome Hristu, a veruje se da će onaj u čijem komadu bude novčić, naredne godine biti srećan.

Božić se slavi tri dana.

U noći između 13. i 14. januara, osmog dana po rođenju Hrista, po starom kalendaru se obeležava početak Nove godine, jer se smatra da je tog dana Hrist bio obrezan.

Crkva je ustanovila praznik upisan crvenim slovima, poznat u narodu kao "Mladi Božić", a Srbi ga još zovu "Pravoslavna (ili "srpska") nova godina".

Hrišćani ne nazivaju Božić najvećim praznikom već je to za njih Uskrs koji slavi pobedu života nad smrti.

Lomljenje česnice kod Terazijske česme

Tradicionalno lomljenje božićne česnice sa tri zlatna dukata biće danas po 20. put organizovano ispred beogradske Terzijske česme, u podne.

Česnica teška 50 kilograma napravljena je u Pekari Toma, saopštila je ranije informativna služba Gradske uprave Beograda.

Organizator manifestacije je Unija pekara Srbije, a darodavac tri zlatna dukata u česnici je generalni sponzor manifestacije preduzeće "Jablanica" iz Beograda.