On je dodao da je prošla godina završena sa inflacijom od 10,3 odsto, daleko od projektovane gornje granice od osam odsto, te da nepostojanje kredibiliteta ekonomske politike nagoveštava da će i ovogodišnja zacrtana gornja granica, od šest odsto, sigurno biti probijena.

Tome će, kako je rekao, doprineti akcizna politika Vlade, odluke o povećanju cena koje kontroliše država, rast cena poljoprivrednih proizvoda i metala, karteli i monopoli u pojedinim sektorima, odsustvo politike poljoprivrednog razvoja te depresijacija dinara.

„U ovoj godini svi ovi uzročnici dodatno će pojačati inflatorne pritiske“, istakao je Đogović.

Rezultati ankete među 200 privrednika koju je uradio IZIT pokazali su da i u tromesečnom i u šestomesečnom roku inflatorna očekivanja privrednika rastu, kazao je Đogović. On dodaje da 70 odsto privrednika očekuje da će u naredna tri meseca povećati cene svojih proizvoda, dok je njih 49 odsto uvereno da će poskupeti svoje proizvode u narednih šest meseci.

Đogović je kazao da očekuje još restriktivniju politiku Narodne banke Srbije, što, kako je objasnio, znači dalje povećanje referentne kamatne stope, koja je sada 12 odsto.

„Produbiće se hronična nelikvidnost, skočiće cene kredita. Ova godina će biti godina s još više izazova nego prošla“, ocenio je Đogović.

Jedina povoljna tendencija u privredi je da se na listi zemalja s kojima Srbija ostvaruje trgovinski suficit produžila za Albaniju i Rumuniju, osim zemalja s kojima tradicionalno beleži suficit, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom.

Kako je istakao, najnepovoljniji trgovinski saldo Srbija beleži s Rusijom, pre svega zbog velikog uvoza energenata, dok je na drugom mestu Kina, a deficit s te dve države čini 40,6 odsto deficita srpske trgovine.