Jačanje dinara odgovara uvoznicima i preduzećima koja su se zadužila u evrima, ali deluje destimulativno na izvoz i investiranje u proizvodne sektore, dodao je on.

Spoljni dug preduzeća je na kraju februara bio 13,9 milijardi evra ili 60,7 odsto duga.

„Za izvoznike, takve tendencije u deviznom kursu dinara pogoršavaju njihovu konkurentnost na međunarodnom tržištu“, rekao je on i dodao da je negativno i to što je, usled restriktivne monetarne politike koja doprinosi jačanju dinara, povećana cena novca na srpskom tržištu.

Stabilnost domaće valute se održava i zato što banke ulažu u državne hartije od vrednosti, što povećava tražnju za dinarom.

Time je stvorena iluzija stabilnosti domaće valute, ali i stabilizacije makroekonomskih prilika, koja nema realno utemeljenje u privrednoj strukturi ni u osnovnim pravnim i ekonomskim pretpostavkama razvoja zemlje, kaže on.

Naglašavajući da je privredni ambijent u Srbiji i dalje opterećen teškoćama, i to istim onim koje su postojale i pre jačanja vrednosti dinara, Đogović je objasnio da se ta anomalija može ispraviti samo preko potrebnim reformskim potezima ili ponovnim pucanjem balona od prenaduvanog kursa dinara.

Pošto se uslovi privređivanja sporo menjaju, moguće da u nekom trenutku prezaduženosti države, u neizmenjenim uslovima privređivanja, banke prepoznaju viši rizik poslovanja i smanje ulaganje u državne zapise.