Još se, kako je rečeno, utvrđuje tremin za predstavljanje tog zakona, koji je Vlada Srbije usvojila 10. februara.

Jedna od glavnih novina u izmenjenom zakonu odnosi se na rok važenja građevinske dozvole, koja će, kako je predloženo, prestati da važi ukoliko u roku od pet godina ne bude izdata upotrebna dozvola za objekat.

Izmene zakona predviđaju da će investitor nakon isteka tog roka plaćati porez na imovinu kao da je objekat završen.

Na zahtev investitora građevinska dozvola može biti obnovljena na dodatni rok od dve godine, ali to je moguće samo ako investitor dostavi dokaz da stepen završenosti objekta premašuje 80 odsto.

Izmene zakona predviđa i smanjenje visine naknade za legalizaciju objekata i za socijalno ugrožene. Smanjen je i obim tehničke dokumentacije koju građani moraju da prilože uz zahtev za legalizaciju, a proširena je i lista dokaza koji se prilažu uz zahtev, koji potvrđuju da su rešeni imovinski-pravni odnosi.

Predlogom je propisano za određene kategorije stanovništva umanjenje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta u postupcima legalizacije za porodične stambene objekte i stanove do 100 metar kvadratnih u iznosu od 99 odsto, kao i umanjenje od 60 odsto za sve vlasnike do 100 kvadrata, bez ispunjenja posebnih uslova.

Izmenama zakona omogućeno je i korišćenje novoizgrađenog objekta bez upotrebne dozvole, ako u roku od 90 dana od formiranja komisije za tehnički pregled nadležna služba nije izdala upotrebnu dozvolu niti je rešenjem odbila njeno izdavanje.

Postoji i mogućnost da opština, u ime korisnika, prikupi dokumentaciju neophodnu za legalizaciju, koju će vlasnik objekta moći da plati na rate u roku od više godina.

Jedna od novina je i da će opštinska administracija ubuduće imati pravo da od investitora samo jednom zatraži dopunu dokumentacije za izdavanje grdajevinske dozvole, dok će javna preduzeća imati mesec dana na raspolaganju za davanje saglasnosti.

U izmenjenom zakonu uneta je odredba o konverziji prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, uz nadoknadu, koju će plaćati vlasnici preduzeća kupljenih kroz privatizaciju ili stečaj.

Predviđeno je i da se naknada za prenamenu zemljišta neće plaćati ako je prenamena poljoprivrednog u građevinsko zemljište obavljena do 15. jula 1992. godine.

Omogućno je i da svi vlasnici građevinskog zemljišta u javnoj svojini, a ne samo jedinice lokalne samouprave, raspolažu građevinskim zemljištem, što znači da će i država preko Republičke direkcije za imovinu moći da proda ili da u zakup građevinsko zemljište, što do sada nije bio slučaj.