U vreme kad cene hrane skaču globalno, poljoprivreda u Srbiji je ozbiljno podbacila, rekao je on. Između 2002. i 2010. taj sektor je u proseku zabeležio rast od samo 0,6 odsto godišnje. Sem toga, Srbija ostvaruje izvoz od 464 dolara po hektaru zemlje, Poljska 950, a Slovenija 1.200.

“Bez povećanja konkurentnosti srpski proizvođači izgubiće udeo u tržištu, i to ne samo na izvoznom, nego i na domaćem”, rekao je on.

On dodaje da poljoprivreda nije dovoljno konkurentna jer je Srbija na 96. mestu od 139 zemalja. “Najgore je što je zemlja loše rangirana u dve oblasti. Lokalno tržište nije dovoljno konkurentno i institucije moraju efikasnije da rade. Tranzicija je naročito teško pogodila proizvodni sektor u Srbiji. Industrijska proizvodnja u 2008, pre krize, učestvovala je u BDP-u s 21 odsto, što je manje nego 2000.”, rekao je on.

Osim poljoprivrede i industrije, dobro obrazovana radna snaga je od izuzetne važnosti za privlačenje investicija. Pored toga, sektor logistike i trgovine igra bitnu ulogu u budućem modelu rasta jer je Srbija u srcu Evrope i ima strateški položaj kao tranzitna zemlja. “I najzad, Srbija bi mogla da se suoči s nestašicom energije u narednih šest godina. Energija se u anktema investitora najčešće navodi kao problem za rast”, rekao je on na Poslovnom forumu Kopaonik.