"Treba biti krajnje racionalan u potrošnji do nove žetve...moguće da sve zalihe nisu popisane u tančine, ali je taj bilans očigledno sada napregnut", kazao je on, dodajući da se očekuje da vlada donese određene mere kako bi se sprečile eventualne nestašice.

Prostran je na 12. sednici Udruženja za poljoprivredu naveo da je, prema preliminarnim podacima Privredne komore Srbije (PKS), fizički obim poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2010. godini zabeležio pad između tri i 3,5 odsto.

Procenjena bruto-vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2010. godini iznosi 5,21 milijarde dolara, i to biljne proizvodnje 3,64 i stočarske 1,57 milijardi dolara, kazao je Prostran, dodajući da se tu beleži rast od oko 0,5 odsto u odnosu na godinu pre.

On je naveo da je u biljnoj proizvodnji situacija "nešto bolja" - proizvodnja kukuruza u 2010. veća je za 12,7 odsto, soje za 55 , šećerne repe za 21,6 , duvana za šest odsto, dok je proizvodnja suncokreta bila na "pozitivnoj nuli".

Pad proizvodnje je zabeležen kod pšenice - 21 odsto, kao i kod krompira (1,2), šljiva (35,6) i grožđa (23,4 odsto), naveo je.

Prostran je na kraju svog izlaganja zaključio da "ukoliko bi se odrešile kese banaka, a agrarni budžet kroz rebalans bio povećan, onda bi možda mogli očekivati da u ovoj godini bar neutrališemo negativnu stopu fizičkog rasta, odnosno ostvarimo rast između tri i četiri odsto".

Potpredsednik PKS Stojan Jevtić ocenio je da se agrar "trenutno nalazi na najnižoj lestvici mereno stepenom ekstenzivnosti - sa 28 odsto učesća stočarstva u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje, ta granica nikada nije bila niža".

Jevtić je kazao da ni povećanje učešća agrara na 10 odsto u republičkom budžetu ne može da povuče napred poljoprivredu, stabilizuje proizvodnju i obezbedi dovoljne količine hrane, ukoliko se država ne okrene ostvarivanju dva prioriteta - razvoju stočarstva i izvoznom programu.

Učesnici skupa istakli su da je, pored povećanja učešća agrarnog budžeta na 10 odsto, neophodno pre svega pružanje snažne podrške domaćoj prehrambenoj industriji za "koju se trenutno ne zna u čijoj je nadležnosti" i jasno definisanje uloga Robnih rezervi.

Kako je ukazano, neophodno je obezbediti sredstva za formiranje takvog obima rezervi koji će uticati na stabilnost proizvodnje i tržišta i to pšenice, kukuruza, jestivog ulja, šećera, mleka u prahu i svinjskog mesa.

PKS će se, kroz svoje mere i aktivnosti u 2011. godini, takođe zalagati za formiranje razvojne agrarne banke Srbije, poboljšanje ekonomskog položaja konditora, proizvođača stoke i mleka, duvana i mineralnih voda, kao i davati podršku razvoju organske proizvodnje.