emg home
RSS

Državi ni dinar od prodaje Maksija?

07. mart 2011. | 11:37

Izvor: Pištaljka

U budžet Srbije od poreza na prodaju Maksija grupi Delez možda neće ući ni jedan dinar, iako je i najavljivano da će država zaraditi sto miliona evra.

Naime, prema važećim zakonima, osnovica za porez na kapitalnu dobit se određuje na osnovu odnosa između nabavne i prodajne cene (u slučaju „Maksija” između uloženog i zarađenog).

Praktično, to će izgledati ovako: Delta će se obratiti poreskoj upravi sa zahtevom za određivanje poreza na kapitalnu dobit, onda će poreski inspektori uporediti koliko je uloženo u „Maksi”, a koliko dobijeno prodajom i na osnovu toga odrediti koliko će novca kompanija „Delta” morati da uplati u državnu kasu.

Ukoliko se ispostavi da su ulaganja bila veća od 932 miliona evra, koliko su Belgijanci platili „Maksi”, poreznici će konstatovati takozvani kapitalni gubitak, pa se u budžet neće sliti ni dinar.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić, koji je i član Ekonomskog saveta premijera Mirka Cvetkovića, rekao je za „Pištaljku” da ne zna tačno koliko je uloženo u „Maksi”, ali je uveren da će iznos naplaćenog poreza biti daleko manji od onog o kojem se spekuliše.

"Sigurno je da se u budžet neće sliti najavljenih 93 miliona evra. To bi se desilo samo ukoliko je Mišković dobio Maksi za džabe, a svi znamo da se to nije desilo", kaže Arsić.

Koliko je tačno uloženo u Delta Maksi nije zvanično poznato. Na osnovu podataka koje je Delta saopštavala prethodnih godina i zvaničnih izveštaja o poslovanju iz Agencije za privredne registre (APR), „Pištaljka” je došla do računice da je u ovu kompaniju uloženo oko 800 miliona evra. Od toga, oko 300 miliona evra je uvoženo u širenje prodajnog lanca u zemljama regiona, 300 miliona je iznos duga koji se ne oporezuje, za oko 50 miliona evra su kupljeni „C market” i „Pekabeta”, dok je po podacima APR iz 2009. godine za koju postoji finansijski izveštaj, u ovu kompaniju uloženo oko 150 miliona evra (27 miliona evra upisan kapital, 33 miliona je stalna imovina, nekretnine u iznosu od 15 miliona, učešća u drugom kapitalu 15 miliona i poslovna imovina 57 miliona evra).

Po gruboj računici, osnovica za porez bi bila oko 130 miliona evra, što praktično znači da bi u državnu kasu bilo uplaćeno oko 13 miliona evra. Ipak, ukoliko se ispostavi da je veći iznos uložen u „Maksi”, a sva je prilika da je tako, država neće dobiti ništa.

Podsetimo, predsednik Boris Tadić je u maju prošle godine – kad su se pojavile informacije da Mišković pregovara o prodaji svog maloprodajnog lanca – upozorio bogataše da ako posluju u Srbiji i porez moraju da plaćaju ovde, a ne u poreskim utočištima.

Objavi:

Del.icio.us
Digg
My Web
Facebook
Newsvine

Unesite tekst komentara:

07. mart 2011. 14:42:14

| Petar

0

Sve ovo sto pisete imalo bi smisla kada bi onaj ko prodaje Delta Maxi d.o.o. bio srpska firma. Medjutim, 100% vlasnik te kompanije je firma sa Kipra, pa prema tome ona porez placa tamo, a ne u Srbiji.

<<

05. septembar - 11. septembar 2011.

>>