"Moj posao biće da zajednički, s bankama, nađemo način da pomognemo privredi jer ako privreda funkcioniše, servisira svoje obaveze i isplaćuje zarade zaposlenima, onda će i standard građana biti bolji", rekao je Ćirić za današnji broj "Politike".

Ćirić je rekao da ne bi prihvatio da neko drugi donosi odluke umesto njega, čime je negirao kritike da će preko njega vladati lider stranke G17 Plus Mlađan Dinkić.

Prema rečima Ćirića, zadatak Ministarstva ekonomije i Vlade je da dodatnim merama stimulišu privredu i preduzetnike da otvaraju nova radna mesta.

Ćirić je dodao da će zato uskoro razgovarati sa najvećim izvoznicima, sa predstavnicima poslovnih udruženja, malih i srednjih preduzeća.

"Mislim da je moguće da u narednih 12 meseci određenim, konkretnim merama pomognemo privredi da bi čitavo društvo osetilo boljitak", kazao je Ćirić i dodao da je i dalje aktuelan Vladin program podsticaja po novootvorenom radnom mestu koji je, ako je istakao, dao dobre rezultate.

"U jednom momentu tokom krize to je bio način da, uz ostale mere, podstaknemo velike investitore da svoje proizvodne kapacitete lociraju u Srbiji, a ne u drugim zemljama regiona. Pored subvencija, moramo efikasnije da radimo na poboljšanju privrednog ambijenta", rekao je Ćirić i posebno pomenuo ukidanje suvišnih propisa.

Ministar je posle rekonstrucije Vlade, treba rekonstruisati i upravu jer će lakše procedure direktno pozitivno uticati na poslovanje, a time dovesti i do otvaranja novih radnih mesta.

Drugi cilj je reindustrijalizacija Srbije i Ministarstvo ekonomije već radi na strategiji industrijske politike koja treba da definiše i sektore i pravce razvoja.

"Fokus mora da bude na izvozu i proizvodnji. Takođe, moramo da nađemo način da pomognemo rast malih i srednjih preduzeća, ali da ih na neki način vežemo za velike sisteme i izvoznike", kazao je Ćirić i dodao da je neophodno sprovesti profesionalizaciju državne uprave, javnih preduzeća i institucija.

"To se posebno mora uraditi u razvojnoj banci ukoliko Vlada formira takvu instituciju. Takođe, mora se obezbediti adekvatan i zdrav novac iz koga bi se finansirali projekti. Među privrednicima i u stručnoj javnosti, mogu se čuti argumenti i za i protiv takve banke", rekao je on i dodao da je spreman da razgovaram o toj ideji.

Prema njegovim rečima, nesumnjivo da bi takva banka trebalo da se bavi razvojnim, strukturnim projektima, a Fond za razvoj da zadrži funkciju podrške malim i srednjim preduzećima.

"Pokretanje nacionalne razvojne banke ne treba shvatiti olako. To je ozbiljna institucija i ne treba preko noći donositi ishitrene odluke, već o svemu dobro razmisliti", kazao je on.