Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i predstavnici Radio-televizije Srbije odali danas počast radnicima RTS-a stradalim u bombardovanju 23. aprila 1999. i položili cveće kod spomenika "Zašto?" u Aberdarevoj ulici.

U noći između 22. i 23. aprila, tokom NATO-bombardovanja, pogođena je zgrada RTS-a, a poginulo je 16 zaposlenih te kuće. Majka jednog od stradalih Žanka Stojanović izjavila je da roditelji i rodbina žrtava 12 godina žive u istom bolu i istoj muci jer traže istinu i da krivci budu procesuirani.

 

Ona je kazala da su porodice stradalih pre tri meseca dobile obećanje specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića da će biti pozvani na razgovor, ali da do danas taj sastanak nije zakazan.

Prema njenim rečima, porodice stradalih traže da se pokrene novi postupak protiv Ministarstva odbrane jer zaposleni RTS-a nisu na vreme bili evakuisani iz zgrade. "To je zavaravanje da je RTS bio civilni cilj. To je bio vojni cilj, oni su bili vojnici, sa određenom vojnom poštom i prema tome Ministarstvo odbrane je imalo određenu ingerenciju i zato se i krije iza floskule 'vojna tajna'", rekla je Stojanović.

 

Cveće na spomenik stradaloj deci

Predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike položili su danas venac kod spomenika deci stradaloj u bombardovanju 1999, u Tašmajdanskom parku u Beogradu.

Pomoćnik ministra rada i socijalne politike Miro Čavaljuga rekao je da podsećanje na decu koja su poginula u NATO bombardovanju pre 11 godina predstavlja poruku da mora biti urađeno sve da se nikad više ne dogodi da žrtve budu deca.

"Verovatno ne postoji ništa gore u jednom ratu od toga da ginu civili, a najgore od svega je kad stradaju deca", rekao je Čavaljuga.

Tokom bombardovanja NATO poginulo je oko 2.500 civila i više od 80 dece.

   

Venci na Straževici, Batajnici, KBC Dragiša Mišović

Predstavnici Vlade Srbije i grada Beograda položili su danas vence na spomenik palim pripadnicima Vojske Srbije na brdu Straževica, na koje je pala prva bomba u Beogradu.

 

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je, posle polaganja venca na spomenik "Glasnik", podsetio da je prva bomba u Beogradu pala na Straževicu i izrazio nadu da građani Srbije više nikada "neće morati za svoju zemlju da daju svoje živote".

Predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić rekao je da se na Straževici mora iskazati velika želja i energiju da "naša zemlja više nikada ne bude ugrožena, da se u Beogradu više nikada ne čuju sirene koje najavljuju bombardovanje".

Vence na spomenik "Glasnik" položili su i predstavnici Vojske Srbije, rukovodstvo opštine Rakovica, kao i porodice stradalih.

Članica Gradskog veća Jovana Mehandžić položila je, u ime grada Beograda, venac na grob Milice Rakić na Batajničkom groblju. Trogodišnja devojčica poginula je od gelera u svom domu u Batajnici 18. aprila 1999. godine.

"Grad Beograd i cela Srbija danas se sećaju onih koji su poginuli u odbrani svoje otadžbine i onih koji su nevino stradali. Tokom bombardovanja je stradalo 89 dece, a Milica Rakić bila je jedna od najmlađih", rekla je Jovana Mehandžić.

Gradski arhitekta Dejan Vasović polžio je venac na spomenik vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima KBC "Dr Dragiša Mišović" stradalim prilikom bombardovanja NATO-a.

Klinički centar raketiran je 20. maja 1999. godine, 50 minuta posle ponoći, a u napadu je poginulo sedam vojnika - Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Veljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić - i tri pacijenta: Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.

Vence su položili i predstavnici Vojske Srbije i porodica nastradalih, kao i učesnici trke za mir "Rađanje novog života", koju je organizovao Atletski klub "Maraton mira - Vidovdan 99", preneo je Beoinfo.

   

Jeremić: Ne ponavljati pogrešnu politiku

 Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić upozorio je danas, povodom 12. godišnjice NATO bombardovanja SR

Jugoslavije, da Srbija više nikada ne sme dozvoliti da pogrešna politika ugrozi bezbednost građana. 

"Godišnjica bombardovanja ostaće zabeležena kao vrhunac tragedije za zemlju i narod u kontekstu svega onoga što se dešavalo tokom '90-ih godina. Taj period će nas uvek podsećati na to kakve mogu biti posledice katastrofalne politike", rekao je Jeremić televiziji Pink i dodao da Srbija više nikada ne sme sebe dovesti u takvu situaciju. 

Ministar je naveo i da to ne znači da Srbija ne treba da se bori za svoje interese, ali da ne sme ponavljati greške koje su počinjene tokom '90-ih. 

   

Poslanici: Bombardovanje SRJ pogrešan potez

Većina poslanika ocenila je danas da je bombardovanje SRJ 1999. godine bio pogrešan potez, suprotan međunarodnom pravu.

Povodom 12. godišnjice NATO bombardovanja, šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija novinarima u parlamentu rekla je da je to bila pogrešna procena i potez i da je bombardovanje civilizacijski korak unazad jer ciljevi nikada ne mogu biti ostvareni na taj način.

Šef poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera Srbije Momo Čolaković kazao je novinarima da je "napadom na SRJ bio učinjen zločin nad zemljom i narodom", da se to ne sme zaboraviti, a da će kad tad za to neko morati da odgovara.

Poslanik Jedinstvene Srbije Petar Petrović rekao je novinarima da je "sramnim bombardovanjem SRJ grubo prekršeno međunarodno pravo" i da bi zbog toga "mnogi trebalo da se stide i sete nedužnih žrtava".

"Nemamo odgovor na pitanje zašto je Srbija bombardovana", kazao je Petrović i dodao da bombe nikada nisu bile rešenje za uvođenje demokratije u nekoj državi.

Zamenik šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Aleksandar Martinović kazao je da je bombardovanje SRJ bilo suprotno elementarnim principima međunarodnog prava i da je to bio zločin protiv mira i čovečnosti.

Prema njegovim rečima, SRS žali zbog svih žrtava NATO agresije, i građana srpske nacionalnosti i građana albanske nacionalnosti na Kosovu.

Martinović je kazao da se sličan scenario sada odvija i u Libiji gde je najpre krenula "satanizacija jednog režima", a onda pokušaj da se "upotrebom bombi narodu objasni da se to čini u njegovom interesu".

"Jasno je da su Amerikanci sa svojim koalicionim snagama krenuli da osvoje libijske resurse nafte i to je pravi cilj intervecnije", rekao je Martinović.