Bugarin je za Tanjug rekao da je, u momentu kada je standard stanovništva izuzetno nizak i kada nema nekih ozbiljnijih tendencija za poboljšanje, važno da se osnovna životna namirnica, beli hleb od brašna tipa 500 od 500 grama zadrži u primerenim cenovnim okvirima do 50 dinara.

"Pekari moraju da shvate da se na ovoj osnovnoj životnoj namirnici, a to je takozvani narodni hleb "sava", ne može praviti neka ekstra zarada i da će sa cenom do 50 dinara imati dovoljan nivo zarade", istako je Bugarin.

On smatra da "profitni nivo" svih pekara treba da budu neki viši proizvodi, sa nekim specijalitetom i da moraju biti umereni u zahtevima kada traže povećanje cene hleba od 70 do 75 dinara, što je neprimereno.

"Odluka Vlade Srbije da se uveze 100.000 tona pšenice i da se izveze 33.000 tona brašna, ima za cilj da se stabilizuje tržište, da se obori cena pšenice, koja u ovom momentu iznosi negde između 29 i 30 dinara za kilogram i da se održi u nekim realnim okvirima do žetve do koje je ostalo tri do tri i po meseca", naglasio je Bugarin.

On je napomenuo da je u vreme žetve 2010. godine prodajna cena pšenice bila između 12 i 13 dinara, kada je Republička direkcija za robne rezerve otkupila oko 70-80 hiljada tona, po toj ceni, a da su naše mesečne potrebe oko 100.000 tona.

"Rast (cene) pšenice mesečno je 'išao' 16 do 20 dinara, da bi u zadnjih par meseci kulminirao sa cenom između 25 i 30 dinara po kilogramu.

Ako preračunamo i taj deo na prosečnu fakturisanu ili kupljenu cenu pšenice, mislim da je potpuno neosnovan zahtev pekara da se ide sa ovakvom kalkulacijom i zahtevom sa cenom hleba od 70 do 75 dinara", kazao je Bugarin.

Kad svodite bilanse na kraju godine vi imate prosečnu cenu pšenice, koja daleko odstupa od sadašnje prodajne cene, koja je 29 do 30 dinara za kilogram.

Zahtevi za povećanje cene hleba iznad 50 dinara (po vekni) zbog toga su prilično nerealni, zaključio je predsednik PKS.