Premijer je rekao da ova mera stupa na snagu od danas, a da očekuje da će banke početi da je primenjuju u narednih sedam do deset dana.

“Razgovarali smo sa bankama i 11 najvećih je podržalo meru. Očekujemo da će i ostale banke primenjivati program reprograma”, rekao je Cvetković.

   

Prema njegovim rečima, procene su da će ovom merom prosečno za oko 50 evra umanjiti rata korisnika kredita, a za toliko će se povećati njegov budžet.

Ukupan broj potencijalnih korisnika kredita je oko 500.000.

Premijer je rekao da Vlada, pored ovog programa, priprema i druge mere, među kojima je reprogram dugova privrede.

Reprogram će moći da koriste građani kojima su prihodi privremeno umanjeni pod uticajem objektivnih oklnosti, rasta kursa ili kamata. Zatim, klijenti koji kasne sa otplatom rata do 180 dana, građani kojima su krediti odobreni pre 31. decembra 2010. godine

Predlog mere podrške građanima neće moći da koriste građani koji imaju subvencionisane gotovinske i potrošačke kredite, klijenti koji već imaju ugovoren grace period u banci, kao i oni koji su već reprogramili zajmove. 

Cvetković je naveo da se mera odnosi na građane koji imaju trenutno finansijskih problema i koji veruju da će te teškoće moći da prebrode za dve godine.

„Sa makoroekonomskog stanovišta, siguran sam da će za dve godine biti bolje nego danas, ali svako mora na sopstvenom primeru da proceni svoje platežene mogućnosti“, rekao je Cvetković.

On je rekao da nije tačno da će građanima rate biti znatno veće obaveze nakon grace perioda, glavnica neće biti povećana za dve godine u odnosu na sadašnji iznos.

Za kredite kod kojih je rok otplate do 36 meseci, period počeka ne može biti duži od 50 odsto preostalog roka otplate kredita. Nije dozvoljeno ni dodatno zaduživanje korisnika kredita koji su u docnji dužoj od 90 dana u toku trajanja grace perioda.

   

Šoškić: Mere će doprineti očuvanju finansijske stabilnosti

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić rekao je da je Centralna banka podržala program reprograma kredita promenom propisa koji će omogućiti drugačiju klasifikaciju problematičnih kredita, kao i odnosa ukupne mesečne rate kredita i mesečnih primanja građana.

Guverner je rekao da će se taj udeo obračunavati u odnosu na potrošačku korpu.

Uvođenjem flesibilnijeg obračuna između mesečnih prihoda i obaveza relanije će se sagledati koliko primanja građana mogu biti opterećena jer će se uzimati u obzir koliko je potrebno za podmirivanje svih drugih troškova.

“Izuzimanjem tog dela koji je neohodan da se izmiruju sve druge obaveze, onda bi se računalo koliko je moguće optereti plaćanje mesečne rate”, rekao je Šoškić.

NBS je, prema njegovom objašnjenju, inicirala da se depoziti koji su već ostavljeni kod banaka kao obezbeđenje za uzimanje potrošačkih i gotovinskih kredita mogu koristiti za umanjenje glavnice duga građana a samim time i za smanjivanje njihovih mesečnih rata.

Guverner Narodne banke Srbije Dejana Šoškić je istakao da je Izvršni odbor NBS danas usvojio odluke koje se odnose ne samo na olakšice bankama za odlaganje otplate kredita građanima već i preduzećima.

Šoškić je rekao da će mere kojima se građanima omogućava da odlože otplatu kredita doprineti očuvanju srednjoročne i dugoročne finansijske stabilnosti u zemlji.

Program koji je danas Vlada usvojila nije obavezujući za banke. 

       

Dugalić: Moći će da se reprogramira 451.000 kredita

Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije izjavio je da ukupno ima 451.000 kredita koji ispunjavaju uslove za olakšanje otplate, a ukupan iznos potencijalnog reprograma je 2,26 milijardi dinara.

Dugalić je rekao da uslove za primenu mere reprograma ispunjava oko 328.000 gotovinskih nenamenskih kredita, 72.000 potrošačkih, 13.000 kredita za adaptaciju, 68.000 stambenih i 16.000 poljoprivrednih kredita.

     

“Predlog mera nije obavezujući ni za građane ni za banke, ali je u interesu i jednih i drugih. Sutra imamo sednicu Upravnog odbnora u Udruženju i očekujem da će sve banke prihvatiti ovaj predlog”, rekao je Dugalić.

Smisao ovih olakšica je da rasterete budžet onih koji su najviše ugroženi”, rekao je Dugalić.