"Devizni kurs je odraz stanja ponude i tražnje za devizama i na njega utiču priliv kapitala u zemlju, dokapitalizacije, promene regulative Narodne banke Srbije, dospeće obaveza privrede privrede, ali i kupovina državnih hartija od vrednosti", rekao je Pitić.

"Kupovini državnih zapisa, kako u dinarima tako i u evrima, banka pribegava samo u situacijama kad je potrebno privremeno plasirati viškove likvidnih sredstava. Dobro je da postoji lepeza različitih rokova, mogućnost plasiranja u evrima i indeksiranim dinarima, a još je važnije što se, mada sporo, trgovinom zapisima razvija i sekundarno tržište državnih hartija od vrednosti", ocenio je Pitić.

Kupovina zapisa, kako je dodao, pored toga što pomaže upravljanju likvidnošću banaka, utiče i na cenu dinara, pa i cenu evra na domaćem trzistu, što je važno i za klijente banaka.

"Državne hartije od vrednosti mogu poslužiti bankama i kao zaloga za kretkoročne pozajmice od Narodne banke Srbije, tako da svaka banka koja mudro upravlja svojim sredstvima zna koliko je važno pravilno rasporediti sva sredstva kako bi se pored profitabilnosti osigurala i njihova sigurnost", naglasio je Pitić.