"Na potezu su i kreatori ekonomske politike koji, posebno u domenu poljoprivrede i unutrašnje trgovine, svojim merama treba da smanje pritiske na rast cena", kazao je on.

Stanković je istakao da treba razmisliti o potpunom ukidanju poreza na dodatu vrednost na osnovne prehrambene proizvode, za hleb i mleko kao i obuzdavanju maloprodajne marže radi zaštite životnog standarda stanovništva.

"Mislim da kod hleba i mleka treba zadržati maržu na jedan do dva odsto", kazao je on i dodao da su kod prehrambenih proizvoda marže izuzetno velike i da se kreću od 22 do čak 70 procenata što je slučaj kod pojedinih prerađevina mesa.

Istakavši da sezonski uticaji nepovoljno utiču na kretanje cena hrane, Stanković je ipak izrazio očekivanje da će proizvodnja voća i povrća na njivama, ne u staklenicima, stvoriti veću ponudu i malo ublažiti visoki rast cena.

"Već se i sada oseća da su cene malo popustile kod povrća na zelenim pijacama", kazao je on.

Stanković smatra da je pad cena hrane u svetu kratkoročnog efekta koji je usledio zbog "nešto manje tražnje, koja je uzrokovana kataklizmom u Japanu i političkim nestabilnostima u zemljama Bliskog istoka".

On je istakao da će problem sa poljoprivredom i rastom cena hrane, na svetskom tržištu, biti mnogo duži, negde do 2050. godine, a glavni uzrok tome je smanjenje investicija u sektor poljoprivrede.

Stanković je naveo da zemlje u razvoju izdvajaju svega pet odsto vrednosti nacionalnog budžeta za za poljoprivredu.

Više cene hrane povezane su i sa povećanjem potrošnje u zemljama sa velikim brojem stanovnika, novoindustrijalizovanim zemljama kao i sa problemom klimatskih promena.

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) objavila je danas da su cene hrane u svetu u martu 2011. prvi put pale posle osam meseci rasta.

Kako je FAO saopštio, indeks cena hrane je iznosio 230 poena u martu, što je 2,9 odsto manje od februara, ali i za 37 odsto više nego u martu prošle godine.