Izvršna direktorka Fonda Nataša Kandić rekla je na prezentaciji u Beogradu da popis ljudskih gubitaka u oružanim sukobima još nije potpuno završen, ali da će se dokument "malo menjati".

Ona je navela da će poimenični registar građana Srbije koji su izgubili život u sukobima tokom devedesetih pomoći stvaranju objektivnog zapisa o sukobima na prostoru bivše Jugoslavije.

"Ovo je nastavak inicijative da jednog dana budu poznata imena svih onih koji su stradali u ratovima. Prekinuće se praksa u kojoj ima samo brojki ali nema imena", kazala je Nataša Kandić.

Prema podacima FHP, u Bosni i Hercegovini je stradalo 832 građana Srbije, u Hrvatskoj 850 a u Sloveniji 23 građana Srbije, dok se za 323 građana mesto stradanja još ne može sa sigurnošću utvrditi.

Nenad Dimitrijević iz FHP rekao je da je najviše stradalih iz Beograda (537) i Novog Sada (61), dok je 35 odsto stradalih osoba iz Vojvodine, a 47 odsto iz Centralne Srbije.

Najviše stradalih građana bili su starosti od 19 do 55 godina, što je preko 73 odsto od ukupnog broja, rekao je on.

Dimitrijević je kazao da je najviše stradalo pripadnika Jugoslovenske narodne armije (1.039), 286 građana Srbije bili su pripadnici Vojske Republike Srpske a 37 Vojske Republike Srpske Krajine.

"Stradalo je i 16 pripadnika policije, a za 92 osobe se na osnovu do sada prikupljenih podataka ne može odrediti pripadnost nekoj formaciji", kazao je Dimitrijević.

On je naveo da je FHP registrovao i ubistva 58 civila.

Podatke o žrtvama FHP je pribavljala intervjuisanjem svedoka i članova porodica, analizom novinskih članaka i izveštaja državnih organa i nevladinih organizacija kao i transkripata sa suđenja pred Haškim tribunalom i pred domaćim sudovima.

Popis ubijenih, stradalih i nestalih građana Srbine podržali su i Ministarstvo odbrane Srbije, Ministarstvo inostranih poslova Norveške i Evropska komisija.