Veći nominalni prihodi države u prvom kvartalu 2011. godine stvaraju iluzije da država raspolaže većim sredstvima od planiranih, koja bi mogla upotrebiti za dodatne rashode, kao što je jednokratno ili trajno povećanje plata i penzija, u odnosu na dinamiku koja je određena fiskalnim pravilima.

Inflacija je samo podigla nominalnu vrednost državnih prihoda, ali i rashoda, navedeno je u izveštaju, koji savet radi kvartalno i prosleđuje skupštinskom Odboru za finansije i Vladi Srbije.

Kako je ukazano, budžet Republike beleži visok deficit i kretanja u prvom kvartalu ukazuju na mogućnost da vrednost deficita od oko 120 milijardi dinara, predviđena za ovu godinu, bude probijena.

Presudno za održavanje deficita unutar ciljanog iznosa jeste da se izdaci za subvencije zadrže na nivou određenim u budžetu. One su, naime, snažno skočile u prvom kvartalu, i moguće je da se radi o jednokratnom povećanju.

Ipak, postoji rizik da se budžetirana sredstva za subvencije potroše pre kraja godine, te da se tada izvrši pritisak za njihovo povećanje. Na veći deficit u prvom kvartalu je uticao i jednokratan, vanredni rashod - isplata vezana za vojni satelit, koji se neće ponoviti u sledećim kvartalima, navedeno je u izveštaju.

Javni dug iznosi oko 40 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i ako se budu poštovala fiskalna pravila verovatno će se stabilizovati ispod dozvoljene granice od 45 odsto.

Kako je navedeno, iako će Srbija beležiti fiskalni deficit sledećih pet godina i po tom osnovu se zaduživati, ipak relativan odnos duga i BDP-a može se stabilizovati pod uslovom da se deficit smanjuje i da privreda obezbedi solidan rast.

Preliminarne projekcije rasta BDP-a za ovu i sledeću godinu su tri, odnosno četiri odsto. Uz taj rast, poštovanje fiskalnih pravila u pogledu deficita za 2011. i 2012 od 4,1, odnosno 3,2 odsto BDP-a, omogućilo bi željeno stabilizovanje odnosa javnog duga i BDP-a.

S druge strane, nepoštovanje pravila u pogledu deficita lako bi moglo dovesti do rasta javnog duga u odnosu na BDP preko dozvoljene granice, a time i do moguće krize duga.

Na osnovu fiskalnih pravila, Savet procenjuje da ciljni fiskalni deficit u 2012. godini treba da bude najviše 3,2 odsto BDP-a, te sa tim iznosom treba otpočeti pripremu budžeta za 2012.

S obzirom na to da je u toku postupak pripreme budžeta za 2012, gde je prvi korak izrada Izveštaja o fiskalnoj strategiji, važan parametar za njegovu izradu je ciljni deficit konsolidovanog budžeta za sledeću godinu.

Prema zakonu, ciljni deficit u 2012. se određuje na osnovu ostvarenog deficita u 2011. i očekivanog rasta BDP-a u 2012.

Ako se ove godine ostvari cilj, odnosno deficit od 4,1 odsto BDP-a i ako rast privrede iduće godine bude, kao što se predviđa četiri odsto, onda se kao ciljni deficit u 2012. dobija 3,2 odsto BDP-a.

Usled više inflacije od planirane u 2011. godini, ukupni rashodi za plate i penzije biće veći za oko 15 milijardi dinara od planiranih rashoda, dok će ostali izdaci za socijalnu zaštitu i transferi biti uvećani za oko tri milijarde u odnosu na planirane rashode.