Tender je raspisan sredinom februara i do krajnjeg roka, koji je istekao 22. aprila, nije bilo zainteresovanih da za kupovinu te farmaceutske kuće ulože približno 52 miliona evra, ili 15 evra po jednoj akciji.

U objedinjenom paketu za prodaju nalazilo se 50,94 akcija oko 4.000 malih akcionara, 31,99 odsto je vlasništvo Akcijskog fonda, a 9,96 Fonda PIO.

Posle propalog tendera, na hitno sazvanoj vanrednoj skupštini akcionara odlučeno je da se u zalog upiše imovina fabrike radi reprogramiranja duga kod Razvojne banke Vojvodine i Hipo Alpe Adrija banke, kako bi bila nastavljena proizvodnja lekova.

Fabrika lekova je osnovana 1964. godine, kao plod prvog zajedničkog ulaganja zrenjaninske privrede i tadašnjeg nemačkog koncerna Hehst.

Prva prodaja fabrike bila je septembra 2002. godine, kada je makedonska firma „Jaka 80“, iza koje je stajao bogati Nišlija Jovica Stefanović Nini, na aukciji u Beogradu kupila približno 42 odsto kapitala, da bi posle trogodišnjeg protesta radnika- malih akcionara , ta privatizacija bila poništna sudskim odlukama, zbog nepostovanja ugovornih obaveza .

Tako su mali akcionari, na čelu sa agilnim liderom Zdravkom Deurićem, vratili sedište fabrike iz Niša u Zrenjanin, 1. marta 2007. godine, najavljujući preporod, strateškog partnera i investicije.

Prezadužena kreditima i opterećena hipotekama, posle neuspele prodaje, "Jugoremedija" je ponovo u žiži interesovanja zrenjaninske i šire javosti, a pre svega 460 zaposlenih u toj fabrici.