Prema odluci koju je pročitao predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti, pretresnom veću je predstavljeno dovoljno dokaza da su dobrovoljci Srpske radikalne stranke i Srpskog četničkog pokreta počinili zločine navedene u optužnici.

Kako je rekao sudija, veće je utvrdilo da ima dovoljno dokaza da je Šešelj imao kriminalnu nameru da podstiče na progon nesrba putem zločina.

Po tim dokazima, Šešelj je promovisao ostvarenje, svim sredstvima, njegove nacionalističke ideologije, čiji je cilj bilo stvaranje Velike Srbije progonom nesrba sa delova teritorije Hrvatske, BiH i Vojvodine, kazao je Antoneti.

Sudija je, sa  druge strane podvukao da postoji znatan broj dokaza da je Šešelj pozivao svoje pristalice da dobrovoljno idu na ratište, u borbu za ostvarenje njegove nacionalističke ideologije i stvaranje Velike Srbije, svim sredstvima, zločinima i progonom.

Kao dokazano, sudije su prihvatile i da je Šešelj bio svestan da su dobrovoljci Srpske radikalne stranke i Srpskog četničkog pokreta činili zločine i uticaja koji je on imao na njih, ali da je, uprkos tome, nastavio sa zapaljivim govorima protiv nesrba.

Citirajući Šešeljeve govore i izjave, Antoneti je naznačio da ti dokazi ilustruju nasilnost govora optuženog, kao, na primer, pretnje krvoprolocihem u BiH.

Pozivajući se na iskaz eksperta optužbe Entonija Oberšala, pretresno veće je utvrdilo i da je govor mržnje, čak i kad je dozvoljen u miru, kriminalan u okolnostima kad ljudi ginu.

Šešelj je, po do sad uvršćenim dokazima, sistematski omalovažavao i degradirao Hrvate, nazivajući ih ustašama, i muslimane, pogrdno ih oslovljavajući kao balije.

Sudija je citirao Šešeljeve reči da ima samo 16 dobrih Hrvata koji mogu ostati u Srbiji, a da ostale treba proterati.

Veće je utvrdilo i da Šešelj kao doktor prava nije mogao da ne zna da je širenje mržnje na verskoj, nacionalnoj i rasnoj osnovi bilo kažnjivo po međunarodnim propisima i zakonima SFRJ.

Sudija: Oslobodio bih Šešelja po nekim tačkama optužnice

Predsedavajući sudija Tribunala u Hagu, Žan-Klod Antoneti izjavio je danas da bi, suprotno odluci većine članova veća, on oslobodio Vojislava Šešelja "po nekim od tačaka optužnice" za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93. godine.

U opširnom izdvojenom mišljenju, sudija Antoneti nije precizirao po kojim bi tačkama optužnice oslobodio Šešelja, ali je rekao da smatra da su "dokazi nedovoljni za uspostavljanje veze između podstrekavajućeg govora optuženog, i zločina iz optužnice".

Po Antonetiju, nema ni dovoljno dokaza o tome koje su tačno formacije počinile zločine. Za utvrđivanje te činjenice, po njemu, bilo bi potrebno uporediti vojne knjižice i partijske članske karte dobrovoljaca SRS koji su bili na terenu.

"Bez toga, razuman sudija ne može zaključiti da je neki doborovoljac bio raspoređen u jedinici koja je počinila zločine", rekao je predsedavajući sudija.

Antoneti je podvukao i da su "po dokazima, dobrovoljci bili podređeni lancu komande vojske, a ne lancu komande SRS".

"Zato smatram da optuženi mora biti oslobođen po ovom obliku odgovornosti", naglasio je sudija.

Po Antonetiju, nije dokazano ni da je Šešelj bio učesnik udruženog zločinačkog poduhvata koji je predvodio tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a čiji je cilj, po optužnici, bilo trajno uklanjanje nesrba iz delova Hrvatske i BiH koji bi bili prisajedinjeni novoj srpskoj državi.

Lider Srpske radikalne stranke je početkom marta tražio od pretresnog veća da ga oslobodi pošto Tužilaštvo, kako Šešelj tvrdi, nije dokazalo nijednu optužbu protiv njega za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH od 1991. do 1993.

Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog.

U sudskom pritvoru u Sheveningenu Šešelj je od 24. februara 2003, kad se predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.