Francuski sudija Antoneti to je rekao u izdvojenom mišljenju kojim se delimično suprotstavio odluci većine sudija da odbiju Šešeljev zahtev za oslobađanje na polovini suđenja, posle završetka izvođenja dokaza tužilaštva.

Većinom glasova, drugih dvoje sudija - Frederik Harhof i Flavija Latanci - juče je ocenjeno da je tužilaštvo izvelo dovoljno dokaza protiv Šešelja za zadržavanje svih devet tačaka optužnice protiv njega.

Sudija Antoneti juče je rekao da bi Šešelja u ovoj fazi postupka "oslobodio po nekim tačkama optužnice", ali ni danas u prvom delu čitanja izdvojenog mišljenja nije precizirao koje su to tačke.

Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93, između ostalog i kao učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo nasilno i trajno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH koji bi, po optužnici, zatim bili prisajedinjeni novoj srpskoj državi.

Sudija Antoneti naznačio je danas da su, nasuprot tom navodu optužnice, Milošević i Šešelj imali "dijametralno suprotne ciljeve". Po njemu, Milošević se borio za očuvanje Jugoslavije u kojoj su već živeli svi Srbi, a Šešelj za stvaranje unitarne Velike Srbije na teritorijama koje smatra istorijski srpskim i na kojima se govori štokavskim narečjem.

Iz Antonetijevog opširnog izlaganja proizlazi i da udruženi zločinački poduhvat nije bio moguć zato što se neki od učesnika navedenih u optužnici nisu poznavali ili su imali "sporadične kontakte".

"Ja zato ne mogu da zaključim da je optuženi Šešelj bio umešan u udruženi zločinački poduhvat", naglasio je sudija.

Osvrćući se na optužbu da je Šešelj progonio Hrvate iz vojvođanskog sela Hrtkovci, predsedavajući sudija je primetio da i u dokumentima tužilaštva piše da je policija iz Sremske Mitrovice bila raspoređena u selu kako bi štitila nesrpsko stanovništvo.

Po Antonetiju, to pokazuje da "nije bilo zajedničkog delovanja i zavere" između Miloševićeve vlasti i tadašnjeg opozicionara Šešelja, "jer je vlast daleko od toga da pomaže Šešelju, ona mu pravi prepreke šaljući policiju".

"To znači da je Šešelj svoju kampanju diskriminacije sprovodio sam, sa svojim dobrovoljcima", naznačio je sudija.

On je naveo i da je u presudi "vukovarskoj trojci" Tribunal utvrdio da nije postojao udruženi zločinački poduhvat optuženih oficira JNA sa paravojskama, uključujući i Šešeljeve dobrovoljce, u cilju ubijanja hrvatskih zarobljenika na Ovčari.

"Ako ga tu nije bilo, kako bi onda u ovom predmetu mogao postojati", upitao se Antoneti.

Predsednik pretresnog veća doveo je u pitanje i navod optužnice da su srpske snage, uključujući Šešeljeve dobrovoljce, progonile nesrpsko stanovništvo, rekavši da "valja analizirati" da li je "odlazak nesrba bio motivisan nekim drugim razlozima" koji nemaju veze sa pokušajem da se nasiljem stvori nova srpska država.

"Čak i ako su Hrvati otišli iz Krajine, Hrvatska je bila međunarodno priznata u februaru 1992. i to u granicama koje je imala u Jugoslaviji", konstatovao je Antoneti, dodajući da je slična situacija bila i u BiH.

Iz reči sudije Antonetija proističe da on koncept udruženog zločinačkog poduhvata poistovećuje sa "kolektivnom odgovornošću" za koju je rekao da je suprotna ciljevima Haškog tribunala koji je formiran da utvrđivanjem individualne krivice za zločine doprinese pomirenju u bivšoj Jugoslaviji.

Sudija Antoneti nastavlja izlaganje svog izdvojenog mišljenja.

Šešelj (56) je, početkom marta, zatražio od pretresnog veća da ga oslobodi pošto tužilaštvo, kako tvrdi, nije dokazalo nijednu optužbu protiv njega za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.

Suđenje bi, posle odluke veća, trebalo da bude nastavljeno dokaznim postupkom Šešeljeve odbrane, ukoliko on odluči da ga sprovede, kao što je ranije najavljivao.

Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog. U pritvoru Haškog tribunala, Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je u Hagu objavljena optužnica protiv njega.