Šešelj, koji se brani sam, tada bi trebalo da izvede dokaze odbrane za šta mu je pretresno veće predsedavajućeg O Gon Kvona odobrilo pet radnih sati, koliko je i tražio.

Šešelj je po drugi put optužen za nepoštovanje suda zato što je u knjizi, čiji naslov u optužnici nije naveden jer je uvredljiv, otkrio identitet 11 zaštićenih svedoka iz glavnog postupka koji se protiv njega pred Tribunalom vodi po optužnici za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.

Proces je počeo 22. februara, kada je tužilac "prijatelj suda" (amicus curiae) Brus Makfarlejn (Bruce Mac Farlane) naveo da je identitet svedoka bio zaštićen po više odluka Tribunala, da je Šešelj bio svestan toga, ali da je uprkos zabrani u knjizi i na svojoj internet stranici objavio imena svedoka.

U uvodnoj izjavi, Šešelj je, nasuprot tome, tvrdio da su svedoci "svojom voljom" otkrili svoje identitete, a da je on "samo sproveo" tu volju.

"Obelodanio sam samo izjave ljudi koji su bili naterani da lažno svedoče, pa su se predomislili i obratili se Srpskoj radikalnoj stranci... Kada su ti svedoci odlučili da pređu na stranu odbrane, oni su počeli da nastupaju u javnosti govoreći: 'Ja sam taj i taj, neću da svedočim za tužilaštvo, jer je taj iskaz lažan i zato hoću da svedočim u Šešeljevu odbranu'. Ja sam zatim objavio njihove iskaze date meni", naglasio je Šešelj.

Lider SRS-a je tada najavio da će 10 od 11 svedoka, za čije je otkrivanje identiteta optužen, svedočiti u njegovu odbranu.

Na Šešeljev zahtev, dokazni postupak odbrane je, krajem februara, bio odložen, zato što je on tvrdio da te svedoke nije mogao da pripremi zbog nerešenog pitanja finansiranja odbrane.

U odluci kojom je danas zakazao nastavak suđenja, predsedavajući sudija Kvon je naznačio da je problem finansiranja odbrane rešen odlukom apelacionog veća Tribunala da sud Šešelju i njegovoj trojici saradnika u svim procesima koji se protiv njega vode plaća polovinu od uobičajene advokatske tarife.

Tribunal je Šešelja ranije, u odvojenom procesu, pravosnažno osudio na 15 meseci zatvora zbog istog prekršaja.

Za nepoštovanje suda zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, globa do 100.000 evra ili obe.

Drugi postupak protiv Šešelja po optužnici za nepoštovanje suda, Tribunal je pokrenuo odlukom žalbenog veća, pošto je zahtev tužilaca prvostepeno veće odbilo kao neosnovan.

Više Šešeljevih ranijih bliskih saradnika - uključujući Jovana Glamočanina, Aleksandra Stefanovića i Zorana Rankića - u glavnom procesu je svedočilo na obavezujući poziv pretresnog veća, iako su prethodno bili na spisku svedoka tužilaštva kojima je bio zaštićen identitet.

Ljubiša Petković odbio je da svedoči, zbog čega je bio kažnjen sa tri meseca zatvora zbog nepoštovanja suda.

Svi su pred Tribunalom negirali istinitost izjava protiv Šešelja koje su ranije dali tužilaštvu i potpisali. Tvrdili su da su te izjave dali pod pritiskom i da su im istražitelji pretili ili su pokušavali da ih podmite.

Pretresno veće je letos naložilo istragu o tim tvrdnjama, koju bi trebalo da sprovede "prijatelj suda" (amicus curiae) koji je imenovan, ali je njegov identitet zaštićen.

U glavnom procesu protiv Šešelja, pretresno veće je prošle nedelje odbilo zahtev optuženog da bude oslobođen zasnovan na tvrdnji da tužioci u tek okončanom dokaznom postupku nisu dokazali njegovu krivicu.

Uz delimično protivljenje predsedavajućeg Žana-Kloda Antonetija (Jean-Claude Antonetti), veće je ocenilo da su tužioci izveli dovoljno dokaza po svih devet tačaka optužnice.

Suđenje bi trebalo da bude nastavljeno dokaznim postupkom odbrane, ali je Šešelj rekao da se neće braniti ukoliko Tribunal ne ispuni njegovih pet uslova u vezi sa statusom njegovih pravnih saradnika, finansiranjem odbrane i dostavljanjem dokumenata.

U pritvoru Tribunala u Seveningenu, Šešelj je od kraja februara 2003. kada se dobrovoljno predao, odmah pošto je sud obelodanio optužnicu protiv njega.

Posle jednog neuspelog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, suđenje je počelo u novembru 2007. godine.