"Doneli smo nekoliko ključnih dokumenata, pre svega Zakon o zaštiti prirode, uredbe i strategije o očuvanju biodiveziteta i tako ispunili međunarodne obaveze i ušlu u red zemlaja koje znaju šta hoće sa svojom prirodom", rekao je Dulić.

On je dodao da bi Srbija uskoro trebalo da ratifikuje Protokol iz Nagoje, u čijem je nastanku učestvovala prošle godine, a koji je novu strategija Ujedinjenih nacija za zaustavljanje masovnog istrebljenja biljnih i životinjskih vrsta.

"Kroz niz akcija usklađenih s međunarodnim standardima pokušavamo da očuvamo bogatstvo prirode", rekao je Dulić.

Srbija pripada jednom od najznačajnijih centara biodiverziteta u Evropi, s velikim brojem međunarodno značajnih biljnih i životinjskih vrsta i staništa, endemičnih vrsta i vrsta od nacionalnog značaja.

Prema podacijma stručnjaka, stopa izumiranja biljaka i životinja i njihovih staništa u svetu danas je 10.000 puta veća nego što je prirodno. Svetska unija za zaštitu prirode navodi da je ugrožen 21 procenat poznatih sisara, 30 odsto vodozemaca, 12 odsto ptica, 28 odsto gmizavaca, 37 odsto riba, 70 odsto biljaka i 35 procenata beskičmenjaka. Sa planete godišnje nestane oko 36.000 vrsta, što nepovratno narušava životne sisteme i negativno utiče, posredno ili neposredno, na opstanak čoveka.

Ujedinjene nacije su na samitu o zaštiti životne sredine i održivom razvoju u Rio de Žaneiru 1992. usvojile Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti, kojom je potvrđen konsenzus da je biodiverzitet temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja. Generalna skupština UN proglasila je 22. maj za Međunarodni dan zaštite biodiverziteta u cilju podizanja svesti i povećanja razumevanja značaja njegovog očuvanja i održivog korišćenja.