Ona je na konferenciji za novinare "Posao i karijera u budućnosti" Beogradske otvorene škole rekla da je problem u strukturi ulaganja u obrazovanje, jer "oko 90 odsto novca odlazi na zarade zaposlenih u obrazovanju, a manje u modernizaciju obrazovanja".

"Oko 20 odsto mladih se zapošljava u sivoj ekonomiji", navela je Bukumirić-Katić, dodajući da je trećina mladih između 17 i 24 godine samo sa osnovnom školom.

Kako je kazala fleksibilno obrazovanje moze da stvori fleksibilnu radnu snagu i tada je moguće stvoriti fleksibilno i efikasno tržište.

"Neophodno je podsticati i subvencionisati razvoj sektora koji imaju budućnost, a to su prerađivački sektor, poljoprivreda, usluge, komunikacije", kazala je Bukumirić-Katić.

Prema njenim recima, tržište rada mora da se menja i da se pored ekonomskog stvori i zakonski ambijent za uspostavljanje fleksibilnog tržišta rada i zapošljavanja.

"Potrebna je promena strukture radne snage sa stanovišta znanja, veština i sposobnosti", kazala je Bukumirić-Katić.

Kako je istakla, reforma obrazovnog sistema će dovesti do rasta BDP-a i stope zaposlenosti.

"Stretegija razvoja Srbije do 2020. dala je osnovne pravce kretanja razvoja i početna tačka je otvaranje novih radnih mesta", dodala je Bukumirić-Katić.

Ona je navela da "na prste mogu da se nabroje kompanije u Srbiji koje su u poslednjih deset godina vršile obuku zaposlenih.

Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević je rekao da u Srbiji postoje iluzije da obrazovno tržište može da stigne tržište rada, navodeći da se tržište obrazovanja menja sporije od privrede.

Kako je on kazao u Srbiji ima malo fakultetski obrazovanih, od toga polovina odlazi u inostranstvo, a dobar deo koji ostaje u zemlji je nezaposlen.

"Drzava ne treba da plaća fakultete, već studenti", naveo je Prokopijević kao rešenje za obrazovni sistem u Srbiji.